"Економија и привреда-будућност мултинационалног и европског Косова и Метохије", била је тема конференције за новинаре Покрета СНАГА СРБИЈЕ-БОГОЉУБ КАРИЋ која је одржана 01.12.2007 у Медија Центру у Чаглавици. На конференцији су говорили заменик председника ПСС-БК Драгомир Карић, потпредседник ПСС-БК др Тихомир Симић, председник Извршног одбора ПСС-БК Драган Милошевић и Славиша Анђелковић, први на листи Грађанске иницијативе ПСС за Косово и Метохију - Богољуб Карић. У наставку се налази целокупан са конференције за новинаре.

Модератор: Добар дан свима и добро дошли у Медија центар у Чаглавици на конференцију за новинаре коју организује Покрет снага Србије-Богољуб Карић. Тема конференције је „Економија и привреда-будућност мултинационалног и европског Косова и Метохије“. Поздрављам чланове руководства ПСС-а БК: заменика председника, г-дина Драгомира Ј. Карића; потпредседника странке и потпредседника Извршног већа Војводине, г-дина Тихомира Симоћа; председника Извршног одбора, г-дина Драгана Милошевића; члана Главног одбора и народног посланика у Скупштини АП Војводине, Николу Ћировића; члана ГО ПСС-БК и председника РО за људска права, г-дина Милорада Пањевића; генералног секретара, г-ђицу Наташу Самарџић; портпарола странке, г-ђицу Јадранку Тасић и првог на листи Грађанске иницијативе ПСС – БК за Косово и Метохију. На почетку ћемо чути уводно излагање г-дина Драгана Милошевића. Изволите.

Драган Милошевић: Уважени представници медија, срдачан поздрав од стране руководства и чланства ПСС-БК и оно што је најважније срдачан поздрав од стране нашег лидера, г-дина Богољуба Карића. Дозволите да у име ПСС-БК у начелу, ретроспективно обухватим све оно што је узроковало да изађемо на локалне и парламентарне изборе који су заказани и одржани и чије резултате са нестрпљењем очекујемо. Приликом последње конференције за штампу укратко смо саопштили да је ПСС-БК у изборној процедури и читавом циклусу избора приступио на један врло озбиљан и систематичан начин и да је то била веома тешка одлука али у сваком случају сматрамо да је била рационална. Припремали смо се за ове изборе, слободно могу рећи више од четири месеца. У том периоду ми смо успели да унапредимо организацију и инфраструктуру ПСС-БК на територији Косова и Метохије и непосредно пред изборе, на други дан Свете Петке, 28.ог октобра, овде у Грачаници смо формирали Покрајински одбор ПСС-БК за Косово и Метохију. Ово изричито напомињем јер смо заиста својом организационом и кадровском снагом сматрали да је елементарно да то припремимо пре него што се упустимо у изборну процедуру. Желим да саопштим представницима медија једну чињеницу, да је ПСС-БК једина политичка организација са централом у Београду, од свих релевантних политичких организација, која има формиран и активно делујући Покрајински одбор и која има 17 организационих јединица које активно делују у 6 општина у којима су Срби у већини и у још 11 општина у којима су Срби у мањини. Наша политичка организација врло озбиљно размишља о политичком деловању на свим просторима Косова и Метохије, где још увек, хвала богу, битишу Срби. Одлучили смо се за ове изборе, још једном понављам, јер су по нашој процени и по аргументима којима располажемо они одржавани и припремани под покровитељством међународног фактора и у његовој организацији. Ми у странци поштујемо Резолуцију 1244 и међународно право и у том смислу територија Косова и Метохије, по тој резолуцији и по тим документима је територија Србије. То је био један од крупнијих разлога због чега смо одлучили да учествујемо на изборима. Такође смо сматрали да сарадња Београда и Приштине, интензивирана што је могуће више треба да да и резултат на оно круцијално питање, решење статуса. У том смислу смо сматрали да и изборна сарадња представља начин унапређења те релације у интересу доношења рационалног решења када су у питању све заинтересоване стране. Коначно, ми смо политичка организација која од првог дана наступа нашег лидера на политичкој сцени, који је и ваш земљак, која верује и убеђена је да је стратегија живљења на овим просторима и најекономичнији и најбољи начин за живот на овим просторима, убудуће, суживот између Срба, Албанаца и свих оних који живе на овим просторима. У оквиру овог уводног излагања желим такође да скренем пажњу да је један од можда одлучујућих и преломних разлога због чега смо изашли са нашом листом и за парламентарне и за локалне изборе био приступ овим изборима на један модеран начин, а то је да је дата могућност да на овим изборима гласају рођени на Косову и Метохији, који имају родитеље на Косову и Метохији и који су одређени период живота провели на Косову и Метохији. По процени наше политичке организације то је био један значајан корак ка поштовању елементарних људских права а то је да они који тренутно не живе на Косову и Метохији а који су заинтересовани за Косово и Метохију и пре свега за сопствени повратак са својим породицама, да им се на овим изборима пружа шанса. Одмах могу да кажем да смо жалосни у нашој политичкој организацији што ова информација није могла да се чује у Београду, Крагујевцу, Нишу и у свим већим градовима Србије, Смедереву, Краљеву итд., јер смо убеђени да би то допринело да избори постигну онај резултат који овај који их је пројектовао очигледно да је очекивао. Онда смо кренули у кампању и за овом говорницом је било доста анализа, доста приче, медији су пренели доста информација, доста критичности како је она реализована. Ми смо своју кампању, ево сада вам то саопштавамо, искључиво базирали на активном деловању у преко 80 градова Србије, тамо где смо очекивали да ћемо кроз деловање наших активиста доћи до ових људи који још увек нису изгубили вољу за живот и повратак на Косово и Метохију. Није то била лака кампања. Одмах могу да вам кажем искуства из те кампање да осим ових притисака, осим полуистина о значају ових избора, јер биле су полуинформације и нетачне приче да ови избори могу утицати на решење статуса Косова и Метохије. Није било лако рећи људима и објаснити да је бољитак за њих да изађу да гласају, макар се радило о гласачима ван Косова и Метохије. И ти људи су имали одређене притиске и одређени страх да заокруже листић. Онда смо учинили све да њихов број буде што већи. Хвала богу, дошао је одређени број, тачан број тих гласова вероватно зна једино Централна изборна комисија. Постоје бројне спекулације о броју тих гласова. Ми у ПСС-БК искрено би желели да буде што већи број тих гласова, јер наша политика, политика демократије свугде у цивилизованим земљама, јесте борба за сваки глас, борба да се чује воља сваког оног ко жели и ко има основе да одлучује о просторима, у овом случају Косова и Метохије. Верујем да смо одрадили једну добру кампању и са ове говорнице желим да кажем да очекујемо један позитиван резултат и улазак ПСС-БК у Скупштину Косова а онда ћемо рећи оно што смо усвојили на Декларацији, када смо формирали Покрајински одбор у Грачаници. На крају желим да ово уводно излагање сведем на отприлике једну моју сугестију и препоруку, коју бих у име наше странке желео да пренесу медији. Не би било добро, а последњих дана до нас стижу одговарајуће информације да се врши велики притисак да се што је могуће више елиминишу ти гласови који су дошли из Србије, Црне Горе, Македоније и из окружења Косова и Метохије. Мислим, да ако би се то урадило без неке елементарне, наравно легалне основе, да би то обезвредило комплетну ову акцију која је предузимана, а у смислу давања права да дају свој глас сви они који још увек верују да ће одређени цивилизацијски процеси коначно завладати и на овим просторима. Очекујем да ће и ЦИК учинити све да свако ко је дао глас буде заиста уважен на начин како је то он учинио. Хвала.

Драгомир Карић: Поштоване, даме и господо, драги пријатељи, ја сам изузетно срећан кад год сам у свом завичају, на Косову и Метохији. Све ово што смо ми почели то није од јуче. Наша борба никада није престајала а то је да се међународној јавности представи релна ситуација на Косову и Метохији, а то је оно што ретко ко од њих зна или не жели да схвати, посебно у круговима појединих националистички настројених лидера, а то је заједнички живот Албанаца, Срба и свих других на просторима Косова и Метохије. Векови су потврдили могућност живљења, сарадње, дружења, стварања, креација и та понекада различитост је само обогаћивала и вукла напред у просперитет. Не желим да улазим у дубину онога што се десило крајем прошлог века. Желим да кажем као један од породице Карић, која је већ вековима настањена у Пећи, чији корени датирају из 1537.године, бар према оним записима из Пећке Патријаршије, када су се некада књиге рођених водиле у црквама и манастирима. Желим да кажем да је тај живот увек био могућ, без обзира какви су све ветрови дували, обично, обично са стране. Ја могу да дам масу позитивних примера од првих заједничких и првих стварања вокално-инструменталних ансамбала. Један од тих је био „Плаве звезде“ у Пећи, после појаве Битлса 62.год. 63. Ролингстоунса итд. У том ансамблу су заједно са браћом Карић били наши пријатељи Албанци које могу и да поменем: Ихивзи Зека, Рефик Ћаколи, Бесим Тегани и Екрем Тераку који је данас велика звезда на Бродвеју у Америци. Значи, могу да дам масу примера дружења, рада, суживота. Нормално, лако је тамо где је тешко, тамо где је сиротиња, где је борба за голу егзистенцију, лако је запалити ватру. Касније када смо престали са тим активностима, направили смо прве приватне фабрике у оној бившој Југославији, СФРЈ. У Пећи су никле фабрике у којима су подједнако радили сви житељи града Пећи. Никада нисмо гледали ко је ко, већ смо гледали шта ко зна да ради и колико жели да ради и да привређује. Поносно могу да истакнем да не само у мом граду, већ смо и широм Косова и Метохије развијали посао који се пренео преко граница Србије и оне Југославије. Тај посао и рад одвео ме је у далеки свет, где могу да дам још један пример да у најтежим годинама инфлације од 91. па све негде до краја века, до краја 2000.год. широм Сибира радило је преко 4 000 радника, Албанаца, Срба и других, да их не набрајам. Зашто све ово истичем? Само да подсетим на један огроман капацитет ПСС-БК, пре свега капацитет људских ресурса, јер људи то праве, људи то стварају. Нисмо ми имали никога ни у Кини, ни у Индији, ни у Совјетском Савезу, нити било где. Привилегија није било. Постојало је само једно сурово тржиште где је утакмица била сваког дана. Жеља ми је да кажем да су у ПСС-БК урађени програми за развој породичних фабрика, малих и средњих предузећа на Косову и Метохији. Међународни институт за развој малих и средњих предузећа направио је 1 000 програма по методологији светских банака и светских института, где се на основу тих програма и пројеката могу добити врло повољни кредити а често и неповратна средства за развој породичних, малих и средњих предузећа, где треба да нађу посао многи незапослени широм Косова и Метохије. Уверен сам у заједнички живот, уверен сам у интеграцију Косова и Метохије, Србије са свим суседима и ширим међународним организацијама. Постоје велики ресурси у самом Покрету и ја ћу их несебично користити код свих својих пословних партнера широм света, да бих могао да на Косову и Метохији урадим оно што сам радио широм света: изградња модерних саобраћајница, пословних центара, производних фабрика, едукација и реструктуизација образовања многих људи који су били припремани и школовани за једно сасвим друго време, за један сасвим други систем, за један сасвим други начин рада, стварања и живота на овим просторима. У ту сврху организовали смо и пионири смо у стварању нових технологија. Први смо у Југоисточној Европи успели да организујемо и оснујемо мобилне телекомуникације, први смо основали приватне међународне универзитете, банке, осигуравајуће компаније, ТВ медије. То је све у сврху едукације и реструктруизације постојећих кадрова. Само изградњом нове филозофије где је урађена једна студија „Ново време- нови почетак“ у сарадњи са многим америчким институцијама спремни смо да на овим просторима применимо и омогућимо младим људима Косова и Метохије да стану на своје ноге.

Да кажем нешто о изборима. Имао сам много питања од мојих српских пријатеља и добронамерних и оних који другачије мисле, пре свега од политичара:“Шта ће ти то, Драгомире? Зашто ти тамо учествујеш? Шта ће то теби? Ти си човек богат, успешан итд.“Они су заборавили колико завичај значи и колико завичај вуче. Моја супруга је из Ливна и ми смо једна мултиетничка породица. У нашој породици се слави неколико празника. Ја увек потенцирам да сам ја са мојом браћом један од ретких у смислу да ја увек славим по два празника, и Божић, и Бајрам, и Ускрс, и xx.. других празника, јер је читава породица тако и настала као мултинационална, мултиетничка и мултиконфесионална. Рекао сам своје лично мишљење да сматрам да треба учествовати на изборима без обзира какав ће бити статус Косова и Метохије. Чињеница је да ми о томе не одлучујемо, као људи, и нисмо директно укључени у све те светске центре глобализације, интеграције и др., али сам убеђен у једно да заједничким снагама, и Срби, и Албанци, Бошњаци, Ашкалије, Роми, Црногорци, сви који живе на овим просторима, нека ми не замере ако нисам споменуо неки народ, можемо да потпуно равноправно конкуришемо на тржишту рада широм Европе, широм света, јер за то постоје основе. Мој одговор је био да учествујем зато што желим да изградим нове односе на новим основама и да вратим оне старе везе и пријатељства између два народа која никада нису у својој историји била супротстављена, један против другог. Мој је одговор и тај да у мом разговору са многим амбасадорима, са многим међународним организацијама је увек излазила једна главна, ја бих рекао филозофска мисао, тј. чињеница... више вреди, Драгомире један Србин у косовском парламенту, него хиљаду вас испред америчке амбасаде на улици, киши, снегу итд. Ја се са тим у потпуности слажем. Треба се борити из институција, свих релевантних локалних међународних, нормално демократских институција и остварити циљ, а то је живот мултиетничког друштва. Захвалан сам међународној заједници да је спровела оно о чему многи маштају данас и у Србији а то је гласање путем интернета и гласање путем поште. Ми смо то оценили као врло добро и то нам је дало храброст и снагу да уђемо и узмемо активно учешће и подржимо изборе на Косову и Метохији. Знали смо одлично шта ће се десити на Косову и Метохији и да ће Срби бити спречени свим могућим начинима да узму директно учешће на изборима, као што се углавном и десило. Многа бирачка места су била затворена а нека нису била ни отварана. Дан пре избора знате шта се десило у Митровици. Бачене су експлозивне направе на кућу једног Народног посланика у Скупштини Србије. Застрашивање је било максимално. Да вам сада и не говорим како је то било и у централној Србији. Ми смо предузели велику активност у преко педесетак градова, општина Србије где се углавном налазе расељена лица са Косова и Метохије. И не само у Србији већ и у Босни и Херцеговини, у Хрватској и у Црној Гори. Успели смо да анимирамо расељена лица да учествују, да није све изгубљено. Верујте ми да то није било лако. Они су огорчени, огорчени су и на своја матична руководства, огорчени су и на међународну заједницу, огорчени су практично на све оне које сматрају кривцом своје злехуде судбине. Уложили смо велики труд и рад да их приволимо и убедимо да гласају путем писама. Многи од њих нису имали по два документа и немогуће је да се то од њих и тражи. У редовном разговору са људима који су водили изборе, са људима из ЦИК-а и других комисија у Привременој Влади Косова и Метохије и у другим институцијама били смо охрабривани да ће ти гласачки листићи који стигну поштом бити оцењени позитивно и испоштовани. Нормално, на страни свега тога што је чинио људски фактор умешала се и природна сила тако да, не знам колико је вама познато, нисмо могли редовном поштом из Србије да шаљемо гласачке листиће. Користили смо алтернативну пошту. То је YПС, ФЕДЕКС, ДЈЛ и сада ћу вам дати само један пример како је путовала пошта рецимо из Крагујевца, тј 600 гласачких листића који су ишли ДЈЛ-ом. Путовало је шест дана: Крагујевац, Београд, Бриндизи, Амстердам, Брисел, Лајпциг, Софија, Скопље, Приштина. Шест дана је трајало путешествије тих 600 гласачких листића. Када смо то некако успели да превазиђемо, кренули смо у сарадњу са YПС-ом јер смо на интернету редовно пратили пут поште и видели смо да они имају најбољу линију: Београд, Љубљана, Приштина. Онда су се умешале природне силе и Аеродром у Приштини је био затворен два дана а такође и у Београду, и ти су листићи каснили. Ја желим овом приликом да апелујем и да захтевам од одређених органа који су одговорни за спровођење демократских избора на Косову и Метохији и који су омогућили да се гласа поштом, да уваже те чињенице, да уваже сваки гласачки листић који је послат поштом, јер не знам каква би онда сврха била давање такве могућности и позивање тих људи који су доживели масу непријатности гласајући на тај начин и ризикујући да опет буду сатанизовани, а неки и да изгубе и ону минималну помоћ коју имају у градовима у којима су нашли неко уточиште. Желим да кажем да смо вероватно једна од ретких партија која је спремно дочекала ове изборе и која има готов програм, економски програм који се мери милијардама евра. Косову и Метохији пре свега требају добри програми који ће повући напред не само Косово и Метохију већ и читав овај регион. Ја не бих даље око тога, већ бих препустио господину доктору Тихомиру Симићу, који је потпредседник наше странке и који је уједно и потпредседник ИВ АП Војводине, и чијом је заслугом добар део војвођанских привредника кренуо као локомотива према Европској заједници. Хвала.

Др Тихомир Симић: Ја се захваљујем господину Карићу. Уважене даме и господо, поштовани пријатељи, цењени представници медија и међународних институција, желим прво да изразим лично и професионално задовољство због мгућности да данас поред једне јаке политичке поруке, коју су моје колеге, председник ИО-а, господин Милошевић и заменик председника странке, господин Драгомир Карић, послали према најширој домаћој и међународној јавности, која јасно легитимише и позиционира ПСС, као политичку снагу, која своју мисију и своју визују апсолутно идентификује са нечим, што се зове економски и привредни проспаритет средине у којој политички ради и делује. Мој задатак је данас да покушам да илуструјем део онага што подразумева један квалитетан концепт динамичног привредног развоја, базиран, не само на позитивним искуствима онага што чини вршење власти у другој покрајни Републике Србије, у Аутономној Покрајни Војводина, где је ПСС-БК, заједно са Демократском странком, са Лигом социјалдемократа Војводине, са Савезом војвођанских Мађара у позицији власти ево већ четрвту годину. Војводина представља у овом тренутку бисер Републике Србије али и истовремено је бисер Европе, јер на том простору који као политички ентитет живи скоро три века 26 националности и на чијој се територији равноправно говори 6 различитих језика представља личну карту и пасош Републике Србије и свих нас који живимо на овом простору да је могуће брзо и квалитетно показати спремност и способност да можемо постати чланови велике породице европских народа. Близина Мађарске и Румуније, чија је граница непосредно са Србијом, практично контакт Аутономне Покрајине Војводине даје нам могућност да у смислу прекограничне сарадње, развијања међусобних односа, брже усвајамо европске стандарде и чинимо да сви процеси у Републици Србији иду ка ономе што обећава сигурнији, бољи, богатији и срећнији живот свих грађана у нашој земљи. Ја желим да вам само мало скренем пажњу на један пројекат који ћу вам са задовољством презентовати овде. Он ће бити само у флешевима. Пред вама имате један сјајан пројекат који је аргументација и показатељ да ограничење, када је у питању национално помирење, када су у питању економски интереси и заједничка будућност оних који треба да наредних генерација од Србије и Косова и Метохије начине боље место за живот, само лична креативност недостатак или испољавање политичке воље и истовремено могућност да се на што је могуће квалитетнији начин испуни према међународним релавантним институцијама жеља за патрнерством и за помоћи. Аутор оваг пројекта је еминентни академик, господин Војислав Девић, који је, што се види по самом имену пројекта, Србоалбанополис или Албаносрбополис, представља пројекат заједничке будућности. Он је смештен у овом хипотетичком простору, на граници између Косова и Албаније, али је потпуно применљив и модуларно апликативан на територији целокупног Косова и Метохије, али истовремено и на територији свих других регија на југоистоку Европе, које желе да покажу истим концептом као што су господин Аденауер и господин Шарл де Гол након завршетка другог светског рата, две велике европске нације које су своју границу вековима заливале крвљу и милионима изгубљених живота, успели да данас направе меку границу у којој народ препознаје искључиво заједнички интерес и своју европску пепспективу. Значи, име овог пројекта, који каже „Град мира“, је врло карактеристичан и може се препознати. По чему је тај пројекат јединствен у свету и по чему се разликује од свих осталих пројеката? Овај Мир-град се не прави ни у једном већ постојећем насељу, он се гради на потпуно новом природном невином терену, који је неоптерећен историјом. У овом Мирграду ниједан народ неће бити у историјској предности, као прводошао и први оснивач града. Оба конститутивна народа и Срби и Албанци биће истовремено и равноправно и његови оснивачи у утемељитељи и насељеници. Мир и безбедност у овом Мирграду обезбеђиваће и његова локална самоуправа. Мир, ред и организацију у прелазном периоду одржаваће мешовите снаге и експерати Уједињених нација, Европске заједнице, Руске федерације и САД-а и представника локалне самоуправе. Становници Мирграда могу постати сви они Срби и Албанци који добровољно, без ичијег притиска, потпишу повељу о слободном настањивању у том граду, који потврђују и пристају на заједничке стандарде понашања, живљења и стварања. Какав је концепт у архитектонско- урбаном смислу који јасно детерминише и будућност таквог једног насеља? Ево видите, у центру постоји нешто што је симбол једног заједничком опредељења, значи једна палата помирења и глобалне културе, затим у другом концентричном кругу јавља се парк помирења који симболично обећава будућност и свежину такве једне концепције. Затим иде циклус комунално-услужних и енергетских прстенова, пословно- стамбеног и туристичког прстена, прстена националне културе и религија, и најзад производно- пољопривредни и шумски прстен који обезбеђује виталан привредни просперитет оваквог једног насеља. У смислу правила понашања, живљења и стварања у том граду, аутор овог пројекта, а ПСС апсолутно то препознаје као једну од сјајних шанси, подразумева одрицање од употребе силе и оружја, пристанак свих грађана на Повељу о људским правима Уједињених нација, пристанак свих грађана на Европску повељу о фундаменталним правима, неодустајање од свог националног, религиозног и културног идентитета. У урбанистичко- архитектонски концепт са централним градским комплексом, палатом помирења Срба и Албанаца као глобалне културе, изградњу према правилима биоурбанизма и биоархитектуре од здравих приподних материјала као енергетски одрживи са максималним коришћењем сунчеве енергије, ветра, биогаса, топлотних пумпи у функцији заштите животне средине. Тиме Србоалбанополис и Албаносрбополис постаје и огледни еколошки одрживи град, јединствен у свету. Хармонија суживота Срба и Албанаца,је уз помоћ урбанизованог простора по моделу равнотеже спиралне расподеле, хармоније сфера прстенова. Кретањем било којом авенијом, булеваром или улуцом тог града, становници и посетиоци крећу се кроз различиту српске и албанске просторне обрасце, амбијенте и стилове архитектуре. Социјалне, здравствене и пензијске олакшице за првих пет до десет година и ослобађање од пореза ће бити један од дела система стимулација који ће младим људима и онима који се одлуче прижти шансу да буду у том граду и да тај статус тог града пређе и на ниво бесцаринске слободне зоне. Ево како би то изгледало у пракси. Можемо хипотетички претпоставити да жута боја представља једну националну групацију а плава другу. Простим увидом у основну архитектуру организације урбане комуникације потпуно је јасно да је овакав један град немогуће поделити на Северни на Јузни, на Источни или Западни, на развијени и неразвијени. Ходајући једном улицом, са једне стране улице ће нам час бити Срби, час Албанци, целом том својом дужином, пуни богатством своје различности и квалитета жеље да покажу да могу да живе не једни поред других, већ једни са другима. Користи од овакве реализације оваквог пројекта могу бити велике у оном политичком, у националном смислу, али истовремено у оном прагматичном, економском профитном смислу. Ово може да буде посао новог миленијума, како за наше грађане тако и за Европу, те стварање услова за помирење интереса такође и САД-а и Руске федерације, бар овде код нас, на Балкану. Пројекат овог града промовише могућност заједничког суживота Срба и Албанаца у специјално за то планираном мултирелигиозном и мултикултуралном, екстериторијалном урбаном простору који омогућава истовремено заједнички суживот различитих у нацији, вери и култури уз неодустајање од свог исконског идентитета. Квалитетним решењем статуса Косова и Метохије, Србија и Европа могу да крену ка завршници свог уцељењивања и заокружења европских интеграција на простору Балкана. Европа је јасно рекла свој интерес. Европска Унија мора затворити свој простор што је могуће пре на оси Љубљана- Солун. Ми представљамо тачку на којој овај процес не сме стати. Град мира, Србоалбанополис и Албаносрбополис постаће пример свим Србима и Албанцима да заједнички суживот различитих у вери, нацији и култури је могућ у једном зајдничком урбаном простору. Сви евентуални будући сукоби између Срба и Албанаца било где да се десе у свету, могли би да се решавају управо у овом Мир- граду, што значи да овај концепт може бити примењен и на Средњем истоку и на Блиском истоку и било где,где млади људи они који чине да хоризонт пројектовања будућности буде педесет и више година, учине нешто више за себе и за генерације које долазе. Нећу посебно објашњавати али видите да је методологија лобирања за реализацију врло једноставна. Ми ћемо овај пројекат понудити Европској Унији, Руској федерацији, САД-у, Кини, Савету безбедности Уједињених нација, и нормално, и Србији и Албанији, као државама, и свим светским корпорацијама које су носиоци развоја технологија будућности. Европска унија и међународна заједница овим пројектом могу показати суштинско опредељење за непосредном подршком економског просперитета свих грађана Косова и Метхије. Ја вам се захваљујем на пажњи када је у питању ова презентација са тим што желим само да вам илуструјем да је дубина припреме за вршење политичке мисије и вођства на простору Аутономне Покрајне Косова и Метохије и од стране ПСС-БК детерминисано и даље надградњом стварања предуслова за развој управо онога што је господин Карић потенцирао, а то је развој предузетништва који апсолутно нема алтернативу када је у питање будућност грађана Косова и Метохије. Стварањем моћног прдузетничког фонда који би имао мисију подржавања, развоја и унапређивања предузетничких процеса породичних газдинстава, директно би узроковао подизање животног нивоа срандарда грађана и целокупан квалитет мултиетничког живота становништва на Косову. Разлози за оснивање оваквог једног фонда су јасни, они су транспарентни, лако приметљиви и у овом тренутку за наше грађане једини могући, који могу дати шансу да битно утичу самостално на будућност развоја своје породице. Што се тиче циљева фонда, они су јасни, значи финансијска подршка покретању и проширивању породичног бизниса, подстицање развоја малих и средњих предузећа кроз директна финансијска улагања на кредитној основи, ангажовање у прикупљању финансијских стредстава из домаћих иностраних извора и кредитирање у профитабилне предузетничке програме, поспешивање пословне сарадње у региону, лакши и брзи приступ капиталу и бржа интеграција малих и средњих предузећа на Косову и Метохији са компанијама из централне Србије, јер иначе по приподи ова два тржишта функционишу и дан данас. Основни критеријуми би били за доделу кредита првенствено профитабилност, допринус економском развоју, извозни програми, регионална сарадња, коришћење домаћих ресурса, ново запошљавлање. Четири стотине хиљада младих Албанаца у овом тренутку чека посао, такав је податак који имам. Удео сопствених стредстава или депозита представља механизам који ћемо сугурно на адекватан наћин реализовати учешћем и у власти. Услови за коришћење кредита ће бити јасни, транспарентни, јасни, применљиви и међународно апсолутно признати а процедура такође. У процедури реализације оваквог једног поступка, трудићемо се да грађанин може што је могуће јефтиније и што је могуће брже, да дође до неопходних средстава.И нормално, ту је подршка реализацији програма предузетичког фонда кроз удружење моћних власника приватног капитала из региона који у свим овим гранама индустрије желе да траже и нађу своје стратешке партнере. Ја вам се захваљујем на пажњи и очекујем ваша питања.

Славиша Анђелковић:-Поштоване даме и господо, хтео бих да се осврнем пре свега на задњих осам година, које су прошле и да кажем да људи који су нас представљали све ово време ништа нису урадили за нас, за српски народ који живи на Косову и Метохији, као ни на повратку расељених лица и на било каквом бољитку у економском смислу и уопште за бољи живот нашег народа. Они су за ових осам године радили само на богаћењу за себе и за своје породице и пријатеље. Ми се залажемо за један повратак у српске енклаве, где је живот и рад одржив, а не за повратак у нека села где нема ни струје ни воде, нема ни продавница. Тамо живот није могућ и такав повратак је неодржив. Као носилац листе залагаћу се за један суживот на Косову и Метохији, где ћемо сви заједно да живимо и да градимо модерно и европско друштво, где ћемо и Србију и Косово, без мењања граница увести у Европску Унију. Желим да кажем да и поред свих тих потешкоћа које нас очекују треба остати на свом огњишту, на Косову и Метохији. Толико, пошто видим да се некима овде жури и хвала.

Иван Максимовић - Глас Југа: Питање за господина Симића. Албанци данас имају толику подршку од међународне заједнице, а пре свега од Америке да добију независност, што сви знамо, зашто би онда Албанци који су пред само остварење свог сна, прихватили један овакав пројекат?

Тихомир Симић:Ја вам се захваљујем на таквој структури питања. Знате, друштво будућности, демократије и равноправности, мултиетничности и мултикултуралности и толеранције не може бити засновано искључиво на остварењу снова једних или других. Ниједна етничка група нема ексклузивитет и право да своју страну представи интересу и сновима других својих партнера на истом простору. Уверени смо да млади људи који у овом тренутку траже посао на Косову и Метохији и те како ће првенствено препознавати економске интересе. Уверени смо да без обзира на актуелни тренутак борбе за решавање статуса Косова у једној, другој или трећој димензији, мора на крају да буде анулирано суштинским интересом оних који ће овде живети за 50 или 100 година. Према томе, дубоко верујем да млади људи, без обзира којим језиком говоре, које су националности и какву културу имају у својој традицији ће искључиво у будућности препознавати заједнички економски интерес као главну тачку повезивања на овом простору. Без обзира шта осећамо и о чему сањамо, ипак морамо да сваки дан обезбедимо средства за живот и за развој своје породице.

Жарко Јоксимовић-ЛИНК продукција: Ја се најпре извињавам за ону упадицу малопре. Ми смо новинари презасићени причама о предизборним обећањима, зато се још једном извињавам. Хтео бих да вас питам, ова прича г-дина Драгомира Карића ми помало личи, а ви ме демантујте, на некакво нуђење будућем Премијеру за коалиционог партнера. Морам да вам скренем пажњу, да приче о братству и јединству нису нешто на шта се г-дин Тачи пали. То Ваши суграђани из Метохије и из Дренице више него добро знају. То би било и питање. Друго, ова прича око вратоломија о путовању гласачких листића из Србије, Македоније и Црне Горе. Ја не знам да ли ваш представник са Косова зна да пошта нормално функционише на релацији Београд – Приштина, ту у Грачаници. Даље, остављате утисак, најблаже речено, да имамо разлога за сумњу јер као да сте сигурни да су то све гласови ваших бирача, и ако је тако, ако тврдите да су ваши, ба основу чега то тврдите?

Драгомир Карић: Као прво, требало би много времена да објасним све позиције, међутим с обзиром да је време кратко, никоме се ми не нудимо, осим народу и српском и албанском. То је једно. Што се тиче братства и јединства, ја сам дао пример своје мултиетничке породице, са којом се поносим. Ја срећно живим у браку са својом Хафом, Муслиманком, Босанком, већ 38 година и имамо четворо деце, три сина и једну ћерку. Мој најмлађи син се зове Југослав, и ја сам дубоко веровао у мултиетничност и у Југославију и не заборавите, господине млади, да је Југославија била претеча Европске Уније, са својих шест република. Имам једанаесторо унучића и ја верујем у оно што називамо братство и јединство, ја верујем у то како год га називали, у заједнички живот. Никако не верујем у оно што су ми рецимо рекли неки моји Срби из села Дрсника и неких села „Можемо једни поред других али заједно никако“. То је ноторна лаж, заједно можемо,што је најважније ми морамо заједно, не постоји други излаз него само заједно. Ово задње што сте рекли око гласачких листића, није ту било никакве јурњаве, нити трчања. За Вашу информацију пошта из Србије, с обзиром да је препорука државе Србије била да се никако не учествује на изборима није примала коверте са листићима.. У коју год пошту смо ми покушали да дамо, да предамо, било је изговора да не знају кад ће то стићи итд. Да не би ризиковали, ми смо се посаветовали са људима из ЦИК-а и другима, сад не знам детаље, то знају наши људи који су се бавили тиме, о томе шта је најбоље да урадимо по том питању и шта је то релевантно за органе на Косову. Рекли су може ДХЛ, може ФЕДЕX, може YПС и ми смо прихватили како би испоштовали демократско право сваког грађана из Србије који је желео да гласа. Ја уопште не тврдим да су то гласачи ПСС-а. Ја сам имао врло непријатне ситуације, било је породица у којима је било троје за гласање а двоје против гласања. Требали сте да будете тамо, да то видите, то уопште није лако. Ја сам једина опција, када кађем ја мислим на ПСС-БК, извините што сам се тако изразио, која је ставила своје пуно име и презиме. Нисмо се крили иза никаквог ГГ или иницијатива, као што се неке компаније називају КОМЕРЦ, ИНЕX или томе слично. Ми смо се увек звали „Браћа Карић“ и тако нас препознају свуда у свету поготову на нашем родном Косову и Метохији. Наша намера је била проста и једноставна,иИскористити могућност демократског изјашњавања на начин какав дозвољавају европске институције а то је било путем интернета или писма. И шта сад мислите, како је било могуће онима који су Црној Гори или Македонији и Хрватској, где сам лично ишао и посетио избегличка насеља Јањеваца, знате на Косову и Метохији су живели и Хрвати а не само Срби и други, обезбедити другачије услове? Многи су ми рекли: „Немамо ништа ми од тога“ а ја сам их храбрио, ја сам дубоко веровао и у још једно сам дубоко убеђен... ја сам један од ретких, а и ова партија је једна од ретких која нема никакав свој лични интерес, осим просперитета Косова и Метохије и повратка свих избеглих лица на Косово и Метохију. То је једини наш циљ и једини циљ што смо ушли у политику и и овде, и у Србији. Омогућити да Србија оде у Европску Унију, да оде у свет и да ови млади добију посао, а како каже др. Симић има и 400,000 младих Албанаца који су без посла. Можете тек да замислите колико људи у Србији чека посао.То је наш једини циљ.

Наставак транскрипта конференције можете прочитати на путем следећег линка: http://www.medijacentar.org/modules.php?name=Content&p 

ОСТАЛЕ ВЕСТИ

архива