Oni koji čine Vladu – uporni su u tvrdnji da nema izbora pre vremena. Oni koji bi da sruše Vladu – daleko su od mogućnosti da preglasaju Vladu u parlamentu, izuzev ako ne dođe do „raspada sistema unutar glomazne, ali održive koalicije“. Uostalom, to potvrđuju i aktivnosti šefa države, ali i prvog čoveka najjače stranke koja i drži koaliciju na okupu.

Davno su zaboravljene svađe i ideološke razlike. Danas se čak sa humorom i relaksirajuće govori i ko je koga i kako izbacivao iz Skupštine ili da padanje panoa na svečanom skupu SPS, ne znači i neku zlu slutnju.
Dakle, izbori nisu blizu, ali ni daleko. Užurbano sve velike stranke odlučno rade na unutrašnjim promenama ili jačanju svoje baze. Niko ne može da garantuje da se neće obistiniti prognoza da će prevremeni izbori, ali voljom najjačih u sadašnjoj koaliciji, biti idućeg marta. I Srbija je prošla osnovnu školu parlamentarne demokratije. Izbori su održavaju pre nego štio se dogodi nešto što može da uzdrma poziciju onih koji veruju u sopstveni opstanak do kraja mandata.

PSS- BK u takvim uslovima, umesto da isključivo traga za koalicionim partnerom, mora, pre svega, da razmišlja o svojoj unutrašnjoj „hirurškoj intervenciji“ kada je reč o kadrovima, svežem programu i jačanju organizacije na terenu.

Jer:

• iza sebe ima tri nesupešna izborna ciklusa, koji su znatnim delom posledica progona Lidera iz zemlje. Ali i nekritičnosti u nameri da se sav teret svali na leđa izbornih štabova, koji postoje malo pre i za vreme izbora. Ostalo vreme je u rukama izvršnih organa na svim nivoima. A to znači i organizacionu sređenost, i držanje na okupu člansta, i prikupljanja „sigurnih glasova“, ali i čvrstinu samih odbora na terenu.
• velika i bitna povoljnost je da na sudu dobijeno rešenje da se postupalo protivpravno kada je Bogoljubu Kariću uskraćivano uverenje o boravištu, što je imalo za psoledicu da je bio jedini lider koji nije mogao da predvodi svoju stranku na tim izborima!
• preregistracija je pokazala vernost članstva, jer sakupiti preko 12.000 potpisa pre nekih parlamentarnih stranaka, dobar je povod da se bez oklevanja uđe u ciklus unutrašnje reorganizacije svih rukovodstava od baze do vrha. Uostalom, Lider je i postavio kao prioritet da i PSS- BK ove jeseni ima izbore i održi svoju izbornu skupštinu, čiji je mandat istekao pre dve godine,
• demantovani su neki analitičari koji, čak i na stranačkom sajtu, sugerišu da Srbija „zaboravlja svoje zaslužne ljude“. Niti je zaboravljen Lider, niti njegov program, koji je i dalje, ma koliko čerupan i pokraden bez malo od svih, i dalje jasan „svetionik budućnosti“, a ne prošlosti . A najmanje se oslanja na greške aktuelne vlasti.
• programski ciljevi, naravno, moraju da se osvremene i osveže.. PSS- BK je je socijalno odgovorna stranka, patriotski jasno pozicionirana, a pogotovo okrenuta ekonomskim problemima, u kojima vidi izlaz za sve teškoće Srbije, uključujući i oslonce kada je reč o nacionalnom integritetu i državnom suverenitetu. To je savremeni i svetski orijentisan Pokret, koji ne robuje prošlosti, ne tuguje za monarhističkim ili onakvim socijalističkim uređenjima, koja su pretrpela krah padom „Berlinskog zida“,

Samo amateri u političkim analizama ili ljudi koji od toga žive kao lobisti određenih stranaka, imaju živaca i razloga da se grčevito bore za svoja „navijačka“ svstavanja iza jednog, njima znanog vođe! Za one koji dobro poznaju Bogoljuba Karića i koji su se uverili tokom predsedničkih izbora 2004. godine, kada je bio treći, koliko su njegovi programski ciljevi i njegova harizmatičnost prihvatljivi biračkom telu, jednostavno ne mogu da prihvate takva razmišljanja. I zato su razumljivi neprekidni u skobu sa onima koji uopšte prihvataju ideju da bi Bogoljub Karić trebalo da bude „podanik“ bilo koje sada vodeće stranke.

Nesporazum je u suštini – koalicija jeste rešenje čak i za mnoge sada „velike stranke“, ali pod uslovom na koji ukazuje Bogoljub Karić :sa sopstvenim imenom i usaglašenim programskim ciljevima. Sve ostalo je ili neznanje ili svesno lobiranje po nečijem zadatku ili zarad sopstvenog interesa za bilo koju stranku. U tom grmu i leži zec, što neki analitičari uporno pokušavaju da one koji prihvataju ili sugerišu stav Lidera PSS- BK proglase – „zagovornicima i poklonicima „naprednjaka“!

Samo onima koji su se provlačili kroz politiku kao „đaci koji beže sa časova“, nije jasno da PSS- BK mora prvo da reši sve svoje unutrašnje probleme, da vrati i staru snagu, ali i staru privlačnost u javnosti koju je imao u vreme kada je u zemlji bio lider Bogoljub Karić, mogu da se bave metafizičkim razmišljanjem o tome u čijem jatu tražiti i svoje parče mesta da se prespava.

Neke stavri su više nego jasne. DS je sada opterećen sa koalicionim parterima kao što su G 17 plus, ali tu su i SPO, i Batić sa svojom strankom, i Ljajić sa svoje dve stranke, i Korać, ali i neki „nazavisni pojedinci“. SPS ima svoje partnere u PUPS-u i JS. Sa onima koji daju svoje glasove kada je „stani – pani“, kao što je recimo LDP. Teško je i izbrojati koliko stvarno ova Vlada ima koalicione partnere.

Nikolićevi „narodljaci“, trenutno se oslanjaju na Ilića, a Koštunica se drži po strani- Ali i dalje je Nikolićev osnovni problem – ako odista želi da bude drugi najveći – da mora sam zato da se izbori. Dakle, na izbore bi mora da ide sam, a sada su mu potrebni partneri da „ruši Vladu“, ukoliko to odista i želi?! PSS- BK nije u tom vidokrugu.

I sve to, još jednom, potvrđuje tezu da je prevashodni zadatak PSS- BK da iskoristi onaj entuzijazam koji su neki i zaboravljeni članovi pokazali tokom preregistracije. Ne iznenađuje zato da unutar PSS- BK postoji kvalitetna, konstruktivna i neophodna polemika oko izbora najboljeg puta ka koalicionom partneru. Ali, i o onom koji će ga prihvatiti kao ravnopravnog i uvrstiti u „naziv koalicije“. Dakle, sa imenom i prezimenom.

Jer, PSS- BK je išao na lokalu sa DS ili SPS u Beogradu na Voždovcu i Zemunu, u centralnoj Srbiji u Boru, Negotinu i Aranđelovcu,a u Vojvodini u Odžacima i Žablju. Bilans je – jedan odbornik na listi DS u Zemunu. Politički se samo to broji, sve ostalo je za „unutarpartijsku upotrebu“.

Mirko STAMENKOVIĆ