Već duže vreme dobro obavešteni građani Srbije upoznati su sa društvenom i privrednom renesansom Kine, sa velikim ostvarenjima koja beleži jedna Indija, sa brzim izlaskom iz teške krize sa kojom su se suočavale Argentina i Brazil, kao i sa permanentnim uspesima koje i u trenucima velike svetske krize beleže Slovačka, Slovenija, Norveška, Nemačka. Ali, rezultati koje je u poslednjih 10 godina zabeležilla Turska, velika država, a vekovima povezana na najrazličitije načine sa našom Srbijom, gotovo da su nepoznati široj javnosti Srbije. Ne ulazeći u razloge zbog čega je to tako, primer Turske i njenog blistavog desetogodišnjeg uspeha može biti veoma poučan i za stanje i problema sa kojima se godinama unazad suočava naša država. Do samo pre desetak godina Turska je bila zemlja sa najvećim mogućim kreditnim rizikom, sa inflacijom preko 70 %, sa deficitom bruto društvenog proizvoda i do 20% i o kojoj se govorilo uglavnom kao o zaostaloj privredno – ekonomskoj državi koja godinama neće biti ni u predvorju onih koji konkurišu za članstvo u Evropskoj uniji.

Dok mnoge moderne evropske države grcaju pod teretom prezaduženja i još uvek intenzivne svetske ekonomske krize, Turska je postala toliko snažna da se može sama održavati. Fascinantno je transformisaanje njenog privrednog sistema koji sad već obezbedjuje sigurnu popunu državnog budžeta i stopu privrednog rasta od čak 11,4%. Polovinom ove godine Turski izvoz je porastao za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. Sa ovako sjajnim rezultatima Turska zauzima drugo mesto, odmah iza Kine kada su u pitanju efikasnost ekonomskog sistema i privrednog razvoja.

Šta se to dogodilo sa Turskom? Ne napuštajući spoljnopolitički cilj da postane članica EU, Turci nisu dozvolili da postanu ni rob te ideje. Počeli su da se oslanjaju na svoje raspoložive resurse i da sve više unapređuju privredne i trgovinske odnose sa svojim susedima kao i sa tržištem istočnih zemalja. Država je počela snažno da stimuliše razvoj poljoprivrede, građevinarstva, tekstilne i hemijske industrije a i turizam je postao prioritetni nacionalni i državni zadatak. Pošto su jedna od najmlađih nacija u svetu (prosek 27 godina) i da raspolažu vrlo jeftinom radnom snagom, nisu se uplašili tržišne utakmice već su tursko tržište otvorili za većinu međunarodno konkurentnih firmi, a svojim građanima obezbedili snažan podsticaj za profitabilni razvoj efikasnog, domaćeg preduzetništva..Turski proizvodi postali su odjednom veoma konkurentni na strateški odabranim tržištima (Rusija, Iran, Irak, Sirija, bivše republike Sovjetskog Saveza)á a na domaćem tržištu , koje je postalo pravo preduzetničko žarište, sve više su se slivale stotine miliona stranih investicija.

Turski građevinari sada dobijaju velike poslove u Iraku i Rusiji, u Iranu turske kompanije grade fabrike za proizvodnju veštačkih đubriva, kućne galanterije, ženske i dečje garderobe. Za prvih 6 meseci ove godine samo u Irak i Siriju Turci su izveli robe u vrednosti 1,6 milijardi dolara. O već višegodišnjem napredovanju kvaliteta i obima turskog turizma ne treba trošiti mnogo reči.

Analitički podaci govore da je Turska već sad na nivou kreditnog rizika koji poseduje jedna moćna Italija a precizni ali i vrlo obavešteni nemački kritičari nedavno su izneli prognozu da će Turska, nastavi li ovim tempom razvoja, već 2050 godine dostići nivo jedne Nemačke. To zaista, gotovo neverovatno zvuči, ali ako nemački stručnjaci to saopštavaju, onda je to svakako mnogo izvesnije.

Posle ovih iznešenih podatka zaista bi se i moglo postaviti aktuelno pitanje : kome je ko sada više potreban – Evropa Turskoj ili Turska Evropi?

Dragan M. Milošević, Predsednik
Izvršnog odbora Glavnog odbora
Pokreta SNAGA SRBIJE – BK