Skoro je to bilo kada je, sada već bivši ministar Saša Dragin, promovisao inicijativu za subvencionisanje razvoja poljoprivrede. Rezultati će se, rečeno je tada, videti vrlo brzo. I, za divno čudo, bili su u pravu. Rezultati te politike su vidljivi ovih dana i manifestuju se hiljadama traktora na našim drumovima. Oni, kao kraljević Marko, umesto njiva, oru naše drumove!

Problem se, na žalost, projektuje u više dimenzija i oštro polarizuje našu javnost. Zašto?

Prvo. Smisao i svrha donošenja odluke o načinu i visini subvencionisanja poljoprivrednika je vrlo problematična. Etika namere je jasna, ali je etika posledica sporna! Treba reći da su, po našem dubokom uverenju, štrajkači u pravu; ali, koliko i kako, o tome će svoje mišljenje dati tužilaštvo. Ono treba da proceni kome su odluke o subvencijama, istinski, išle na ruku. Mi znamo kome su naškodile; svima nama-društvu.

Drugo. Saobraćajni kolaps i haos, na prilazima Beogradu (po ko zna koji put), je nastao usled nesposobnosti vlade da rešava probleme društva i privrede. Nedostatak strategije i nakaradno kadrovanje i u ovoj oblasti, osnovni su razlozi takvog stanja.

A vlada? Šta kaže vlada? Naravno, kaže, sve je u redu! Tako treba!

S jedne strane, poljoprivrednici, sa razlogom, protestvuju s druge strane, opet, narod, s razlogom negoduje, Policija, pak, uredno izvršava naređenja (s razlogom ili ne, nije njeno da o tome razmišlja-odlučuje).

Dakle, sve je u redu i ništa nije u redu. Što gore – to bolje! A mi? Šta mi kažemo?

Vlada, stvaranjem haosa, vešto alocira pažnju javnosti; to je veština na kojoj bi joj pozavidele mnoge vlade – u regionu, pa i šire! Pravo na štrajk je Ustavom zagarantovano. Suspenzijom tog prava, bili bi suspendovani ‘’demokratski procesi’’. To vlast dobro zna. Ona (vlast), stoga i ne upada u zamku uskraćivanjem tog prava. Ti, narode, štrajkuj, ali u Beograd ući nećeš! Poručuje vlada. Štrajkuj slobodno, narode, ali nemoj da uznemiravaš vladu! Kažemo mi.

Ovo je izmanipulisana situacija u kojoj se društvo instrumentalizuje i polarizuje; na one koji su za, i one protiv, ovog i ovakvog protesta.
Sve u korist naše štete!

Mudro, mora se priznati, mada ne i novo. To je vrlo uspešna, mnogo puta potvrđivana, metodologija vladavine. Divide et impera! Kako bi rekli stari rimljani.

Vlada je tu filozofiju, ruku na srce, kao dobar đak, naučila i usavršila! Kako to oni rade? Pokazaćemo nekim primerima.

Primer I
Stvaranjem antagonizama između različitih profesija. Jesenas je štrajk prosvetara proglašen gotovo nemoralnim jer, eto, druge profesije, lekari npr., možda, imaju više razloga da protestvuju, pa to ne čine! Poručivali su tada iz vlade.

Primer II
Danas je stvorena takva klima da se ovakvo postupanje poljoprivrednika, štrajkača, doživljava kao krajnje neprihvatljivo-neprimereno, uz pitanje i konstataciju: Šta oni to hoće? Oni bi preko ‘leba pogače! Opet poručuju iz vlade. Konfrontacijom socijalnih grupa, uvek profitira vlast! Poručujemo mi.

Otuda je i logično da se vrlo stidljivo pominje primedba M. Ivkovića, predsednika Skupštine Asocijacije poljoprivrednika (člana štrajkačkog odbora), koji tvrdi da do ovakve situacije ne bi došlo da im je dozvoljen ulazak u Beograd! Sve su, kaže on, učinili kako bi se izbeglo ovo što se dogodilo. Protest je radikalizovan pošto su isprovocirani zabranom!

Kulminacija apsurda nastaje kada poljoprivrednici, pomoć za posredovanje i rasplet situacije, zatraže od predsednika Pokrajinske vlade?! Čudno? Smešno? Tužno? Sve to zajedno?

Da. Ali, ne treba zameriti onima koji tu pomoć traže. Kada nevolja pritisne, sužena je sposobnost rasuđivanja. Onaj ko je u vatri, ne razmišlja o tome zašto je, i ko, vatru zapalio, već gleda kako da iz nje iskoči.

Nećemo prognozirati rasplet; naslutite-zaključite sami!
Do sledećih izbora, razmišljaj i pamti, narode!

Pokrajinski odbor
Pokreta SNAGA SRBIJE-BK, za Vojvodinu