Odjednom – izronilo je na prvim i udarnim stranama medija da je „Karić dobio ruski politički azil“!
U ovom trenutku je svejedno koliko je to uopšte tačno. Pogotovo koliko to stavrno odgovara onima koji su „orkesrtrirali stvar u medijima“. Jer, svi su bili jedinstveni u jednom – Karić je najzad i u našoj javnosti priznat kao politički izgnanik. A to nije malo priznanje.

Reč je o ogromnoj pobedi PSS- BK. Legalizovano je ono što je ovaj politički pokret od prvog dana tvrdio – svima koji drže vlast u poslednjoj deceniji Karić podjednako smeta zbog svojih ekonomskih vizija. Zbog svog političkog opredeljenje da Srbija samo sa ekonomski oporavljenom domaćom privredom, dobrom saradnjom sa okruženjem i traženjem prijatelja podjednako u SAD, EU, ali i u Rusiji, Kini, Indiji i Brazilu, ne zanemarujući i sve druge zemlje sveta, može da sačuva svoj državni suverenitet i teritorijalni integritet.

Sam Bogoljub Karić često razmišlja, ali se i ne kaje, da su njegova stradanja „cena davanja podrške Tadiću i njegovoj pobedi na izborima 2004. godine“. Naravno, nije reč o sumnji o „uklanjanju nepoželjnog svedoka“, već nespobnosti vlasti da izidje na kraj sa brojnim aferama koje se toliko množe da nijedna započeta nije dovedena do kraja.

Lom u logičnoj svesti

I logično je da nesposobna vlast čini poteze koji ne donose rezultate. Prirodna želja nesposobnih činovnika je da prikriju svoju nesposobnost. Okada je veka i sveta čini se to na isti način – traži se „žrtveni jarac“. Lansiraju se montirane afere. Usputna pojava je i halapivost i onih koji su ostali praznih ruku u pljačkaškoj privatizaciji. Karićima su oteti Mobtel, Astra banka, Evropa osiguranje, BK televizija, ali su ostala privlačna zdanja na Dedinju.

Koja je cene pokušaja da se i to „demokratski nacionalizuje“?

U državi gde jedna afera sustiže drugu, a nijedna se ne okončava, ni ljudi iz vrha državne administracije ili vlasti, ali ni politička elita, ne strahuje od eventualnog blama da izgubi proces na domaćem ili strazburškom sudu. Ako je verovati medijima koji su „obično dobro obavešteni“ – učinjen je iskorak i posle više od četiri godine neuspelih istraga, dva od pet Karića bi se našlo pred Višim tužilaštvom i Sudom, umesto pred Specijalnom sudom.

I sijaset „navodnih procesa“ svelo bi se na samo – dva?!

Još jedan dokaz da je reč o „političkom progoni“, a ne o istinskoj krivici, pa makar i za beznačajnu sumu. Ali, oprez je neophodan. Ciljalo se na Mobtel, uvodili „državni tutori“ i stečajani upravnici u Astra banci i Mobtelu, radili danonoćno istražni organi i tužilaštva i sve je danas objektivno pod znakom pitanja, izuzev halapljiva želja da se Karićevih 40.000 kvadrata imovine – kuće i placevi na elitnim mestima – stave pod skvestar za nekih 40 miliona nemačkih maraka, iako to vredi bukvalno minimum 80 miliona evra i ne postoji nijedan dokaz o istinskoj krivici!

Ali, Država će to da plati. Oni tada već neće biti na vlasti. A poreski obeznici će da plaćaju. Isto kao što plaćaju svima malte ne 12.000 pogrešno uhapšenih u vreme ubistva premijera Djindjića. Ili, sutra sudijama koji imaju šanse da dobiju spor zbog „partijskog nereizbora“.

I Englezima jasno – svi bi Karićev skalp!

Probajte da zamislite obrt – Karić pred Anketnom komisijom Narodne Skupštine Srbije!!!

Pazite – Dinkić, Đelić i Radović su smislili ujdurmu koja državi nije donela 6,160 milijardi maraka od Zakona na esktraprofit. Dinkić i vrh Narodne banke i ministarstva finanasije ćutke prelaze prpeko činjenice da je kroz „perionicu novca“ siromašne Srbije prošlo 6,9 milijardi nemačke maraka u vreme konverzije nemačke marke u evro i nestalo netragom“! Bez bankarske provizije.

Ovo je stvarnost. I dvojica od trojice su ovde u zemlji, na visokim položajima, a GRADITELj Karić je osumnjičen da je „oštetio“ državu za 40 miliona maraka, pri čemu se zaboravlja izjava ondašnjeg ministra Bubala da je država za 2000 privatizovanih firmi inkasirala 2 milijarde evra, a samo Karićeve firme su donele 1,763 milijardi evra poreza i doprinosa, dok nisu oduzete ili oterane u stečaj, koji niko ne može da okonča. I sada imaju gotovinu na računima. Bilo bi lepo kada bi neko uradio istraživanja na tu temu i na takvim primerima upredjivao sličnosti ili razlike Karića i, recimo, Miškovića, Kostića ili Ceptera

I tu je došlo do „loma u logičnoj svesti“ u istini o Bogoljubu Kariću.

Koga to optužuje šef države?

Neki drugi, a ne Karić sada su na tapetu da ne plaćaju porez i svoje prihode i profite iznose iz Srbije na of šor ostrva. Neke druge, a ne Karića, optužuju da su zloupotrebili beneficirane zajmove, ali i dalje se u medijima , ne krivicom medija, već zlom sudbinom da su kontrolisaniji nego i za vreme okupacije, vraća na skupštinski dokazanu neistinu da je Karić ikad koristio makar dinar iz Zajma za preporod Srbije.

Neki drugi a ne Karić, sada prodaju i sele „svoje bogatstvo“ negde po belom svetu. A reč je o onom što su „dobili“ kupujući bud – zašto u privatizaciji, što je nasledstvo generacije i generacije, koje su Srbiju ostavili kao respektabilno razvijenu zemlju.
Jedan list je to najsnažnije izrazio u naslovu „Svi ga traže, a on gradi“!
Upravo tako.

Ko danas od naših biznismena ima u rukama projekat težak preko 10 milijardi dolara? Ili ko sada ima gradilište kao što je „Svetionik Minsk“ poslovnog, stambenog i rekreativnog prostora od milion kvadratnih metara?

Ili, kome na otvaranje podignutih kompleksa u azijskom delu nekadašnjeg Sovjetskog saveza dolazi aktuelni predsednik Rusije Dimitri Medvedev?

Prozirna igra „mešetara“

Nije li sada vidljivo da »buka oko Karića« nije slučajna. Pripremana je strpljivo i van velikih medija. Negde na sajtovima. U poslednjih dvadesetak dana, pre otvaranja priče o »azilu«, na mnogim sajtovima se razglabalo da je Bogoljub pod opservacijom obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, da je sklon astrološkim i vidovnjačkim prognozama, da je čak sa Mirom Marković svojevremeno išao i u Indiju kod »njenog vidovnjaka« i sijaset drugi, tada procenjenih gluposti. A zapravo bila je to – pripremama da se javnost podseti na sav arsenal već »zardjalih izmišljotina o Bogoljubu«?!
Nekima je danas neprihvatljiv i nezamisliv Bogoljub kao inspirator i tvorac multinacionalnog i multidržavnog konzorcijuma, u vreme kada se naši ekonomisti natežu oko desetak miliona evra da bi se »ozdravio« most koji spaja ne samo stari i novi Beograd, već Zapad i Jug Evrope.

Prve svoje korake, Karići su, kada su se već našli u Rusiji, činili u građevinarstvu. Znali su da „vide ono što drugi nisu“.

Neki drugi se danas znoje da dokažu otkud im silne milijarde.

Da li se u svemu ovom krije odgovor na pitanje ko su zapravo Karići?

»Fajnejšel Tajms“ – ugledni britanski finansijski dnevnik je, još davnih godina začetka sukoba oko Bogoljuba Karića ne bili mu se preko Astra banke oduzeo Mobtel, pisao:

„Slučaj Bogoljuba Karića biće rešen nagodbom ili će završiti pred sudom. Ali, čini se da bi guverner NBJ, Mlađan Dinkić i njegove kolege voleli da imaju Karićev skalp pre nego što budu u situaciji da od njega dignu ruke.

Bogoljub Karić je čovek koji je osnovao prvu značajniju privatnu (srpsku) banku u Jugoslaviji, prvu privatnu televiziju i prvu mobilnu telefoniju. Bitka sa Karićem je ispit sposobnosti nove demokratske vlasti«.

Istorija beleži i da je Karić prvi Srbin koji je politički izgnanik kao nekad Karađorđe, knjaz Miloš, kralj Milan, pa čak i njegova supruga, budući kralj Petar Drugi i od stranačkih vođa sigurno najpoznatiji Nikola Pašić. Ostaje da se sa čuva »kumovske reči« da ne bi prošao kao Karađorđe!

Jedino što nije uspeo je da bude učesnik oporavka Srbije.. koja je temeljno rušena – spolja i iznutra..

Mirko STAMENKOVIĆ