Teško je zamisliti da Srbi sa severa Kosova i Metohije putuju sa pasošem u Srbiju i da ih na graničnom prelazu propušta albanska policija. Očigledno da naša predhodna i sadašnja vlast nije učinila ništa da takvo, sada već izvesno stanje predupredi. A mogli smo mnogo da učinimo.

Sve bi bilo drugačije da je Srbija na vreme privatizovala preduzeća koja su ionako osnivana od srpskih firmi. Privatna svojina je svetinja u razvijenim zapadnim zemljama i Americi i teško bi to moglo prenebregnuti. U tim preduzećima bi radili stanovnici Kosova i Metohije i ostvarivali svoju egzistenciju. U čijim rukama je kapital, taj ima i vlast. Dakle sve je moglo drugačije da je korišćen ekonomski resurs u razvoju južne Pokrajine.

Naravno bilo je takvih predloga i poruka, setimo se samo predloga Bogoljuba Karića, predsednika Pokreta SNAGA SRBIJE-BK, koji je više puta ponavljao da se Kosovo može zadržati samo ekonomskim razvojem i da cela Srbija sa Kosovom kao posebnom, ekonomski razvijenom Evro regijom uđe u Evropsku uniju.

Ove šanse su propuštene. Kako rešiti ostanak naših Srba na severu Kosova i Metohije i njihovu egzistencijelnu potrebu da ostanu u sastavu Srbije.

Ovo pitanje može da ima jasan odgovor. Srbi sa severa Kosova, odnosno četiri srpske opštine treba da organizuju referendum o izlasku iz Pokrajine (promeni granica), odnosno administrativne vlasti Prištine i proglase na modifikovan način ono što je učinila i albanska vlast iz Prištine. Dakle jednostrano proglašenje izdvajanja iz Pokrajine, i ostanak na teritoriji Srbije neće biti suprotno međunarodnim propisima, tako je, zar ne, i očekivati je da se prihvati i drugi presedan od strane Međunarodnog suda u Hagu. Valja podsetiti i na slučaj Brčkog, koji je dobio u Dejtonu status distrikta pod međunarodnom kontrolom, a danas to više niko ne pominje kao sporno.

dr Zlata Lončar Ćetković
Pokret SNAGA SRBIJE-BK