U današnjem izdanju lista „Politika“ (14.07.2011.) na naslovnoj strani je objavljen tekst o finansijskom problemu jedne fabrike u Kragujevcu zbog obaveze te fabrike da plati odštetu svom radniku zbog nezakonite odluke iz 1991. godine o njegovom raspoređivanju na radno mesto sa kojom se on nije složio.

U ovom slučaju se ne radi o gubitku posla, radi se o paspoređivanju na neko radno mesto. Ipak Evropski sud za ljudska prava je ocenio da je radnik u pravu, a to predhodno domaći sudovi nisu uvažili. Tako sada radnici te fabrike ima da plate dvadeset miliona odštete što će u potpunosti ugroziti nastavak rada fabrike. Umesto da tadašnji direktor ili drugo lice u ime poslodavca koje je donelo osporenu odluku plati ovu štetu iz svog džepa, a mogli bi da mu se pridruže i sudije koje su odlučivali u zemlji u tom predmetu, ceh će platiti radnici. A ti radnici upravo se dižu protiv sudske odluke Evropskog suda, sprečavaju svojim telima izvršenje te odluke, umesto da krivca traže u državi čije pravosuđe ne ceni prava zaposlenih i čije inspekcije ne reaguju na nezakonite odluke poslodavaca.

Ako je ovaj radnik ostvario štetu od dvadeset miliona koliko je država Srbija platila i koliko će platiti za sve izgubljene sporove pred Evropskim sudom zbog bahatog i nezakonitog rada njenih organa.

Kao primer može da posluži slučaj kompanija Karić, kada je iz političkih razloga država ukinula u roku od nekoliko meseci sve dozvole i licence banci, osiguranju, televiziji i otvorila nezakonite stečaje tih kompanija. One su pravno osporene, ali zbog zloupotreba pojedinaca iz izvršne vlasti ovi potupci su stigli do Strazbura i za očekivati je da Srbija, odnosno njeni građani plate povelike pare za ove nezakonite odluke.

dr Zlata Lončar Ćetković
predsednik Resornog odbora za zakonodavstvo, pravosuđe i lokalnu samoupravu,
Pokret SNAGA SRBIJE – BK