Opšte je poznata stvar da smo zahvaljujući selu, poljoprivrednoj proizvodnji i izvozu ratarskih i stočarskih proizvoda između dva svetska rata očuvali državu, podigli njen rejting u svetu i čak rečili pitanje spoljnotrgovinskog deficita koji je bio veoma nepovoljan, najviše zbog posledica razaranja tokom Prvog svetskog rata.

Nema ozbiljnog državnika, političara ili bilo kog razumnog građanina Srbije koji nije svestan da je poljoprivreda i dan danas najznačajniji privredni resurs, privredna grana koja može najviše doprineti povećanju bruto društvenog proizvoda, biti konkurentna na svetskom tržištu i zaposliti najveći broj stanovnika Srbije. Konačno, poljoprivreda je, i u prošlogodišnjem spoljnotrgovinskom sivilu Srbije bila najuspešnija izvozno-privredna grana.

Pokret SNAGA SRBIJE-BK je nebrojeno puta skretao pažnju na perspektive i značaj stimulisanja poljoprivredne proizvodnje i života na selu. To se čini i ovim tekstom, a pre svega povodom najnovijih objavljenih podataka kojima se porede državne subvencije za poljoprivrednike u susednoj Hrvatskoj i Srbiji. Dok država Srbija podstiče proizvođače pšenice sa 130 evra po hektaru, Hrvatska država to čini sa 300 evra. Slične, drastične razlike su i kad je proizvodnja suncokreta i šećerne repe u pitanju. U Srbiji su subvencije 134 evra po hektaru ovih kultura, u Hrvatskoj je to 450 evra za suncokret i čak 500 evra po hektaru za šećernu repu. I kad je stočarstvo u pitanju srpski poljoprivredni proizvođač samo može da zavidi hrvatskom. Još jedan primer: uzgajanje junadi se u Srbiji subvencioniše sa 115 evra po grlu a u Hrvatskoj 300 evra.

Ovih dana smo svedoci niza nerešenih problema sa kojima se godinama unazad suočavaju proizvođači mleka. Preti dugotrajnija nestašica u zemlji Srbiji koja je orografski, klimatski i tradicijom predodredjena za razvoj intenzivnog stočarstva i proizvodnju jeftinog i kvalitetnog mleka. Može biti mnogo jasnije zbog čega smo u takvoj situaciji ako se zna da recimo država Hrvatska svojim proizvođačima mleka dostavlja subvencije i do 14 centi po litru a u Srbiji je taj iznos drastično niži i iznosi svega 0,14 centi po litru.

Očigledno je da i Hrvatska, poput drugih modernih država Evrope, poljoprivredu tretira kao stratešku delatnost, privrednu granu u koju država treba da ulaže i rezultati će biti višestruki. To čine i mnoge države koje, za razliku od Srbije, nemaju ni blizu povoljne uslove za poljoprivredni razvoj. Nažalost, srpski agrarni budžet, obzirom na pad vrednosti dinara, smanjen je u ovoj godini u odnosu na prošlu, umesto da se čini obratno. Na drugoj strani otkupne cene maline, mleka i žita su iste već dve godine dok cene dizel goriva, pesticida i veštačkog đubriva kontinuirano rastu.

Krajnje je vreme da razvoj poljoprivredne proizvodnje i podsticaj civilizovanog života na selu postanu prioritetni državni i nacionalni zadaci koji se planski i permanentno realizuju.

Dragan M. Milošević, predsednik
Izvršnog odbora Glavnog odbora