Skoro deceniju ipo Bogoljub Karić je na meti onih koji vladaju Srbijom . Upravo zbog očiglednih i neizbrisivih uspeha. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, Karić je idejom a ne svojim kapitalom, okupio i sada, kada propadaju banke i zamire graditeljstvo na svim meridijanima, one koji ulažu u gradnju, a ne u špekulativni bankarski ili berzanski kapital. Jer, tako pokreću proizvodnju. Zapošljavaju ljude i rešavaju svetski, a ne samo domaći problem. Ljudi svojim radom zarađuju za egzistenciju svoje porodice i sebe. Ali i troše. Bez toga nema ni proizvodnje, ni obrta kapitala, kao pokretača tržišne privrede!

„Branitelji“ KARIĆA , a ima ih iskrenih, ali i „profesionalnih spin majstora“, sve manje se bave tim globalnim problemima. Oni smišljaju kako da zbog svoje uskosti u viđenju sveta ili po nečijem nalogu – „denunciraju“ Karića i odmognu mu u povratku na srpsku političku, ekonomsku i biznis scenu. I više od toga – uspeh koji BK grupa ima u Belorusiji ili zemljama bivšeg Sovjetskog saveza pokušavaju da predstave kao lično ulaganje Karića, a ne sposobnost svetskih menadžera da oforme konzorcijum komapnija sa tog prostora, koji su se okupile oko ideje i projekta koji su lansirali Karići.

Ovo valja znati iz dva razloga. Prvog, stvara se negativan naboj da „Karići ostvaruju ogroman posao, a ne mogu da zaposle ni sto ljudi iz Srbije“. I drugog – prikriva se istina da naš državni vrh ne pokazuje istinsko interesovanje da se uključu u ove poslove. Zašto država ne bi isto tako ulagala u naše komapnije, koje bi mogle da se osposobe da konkurišu na svetske tendere, kao što , recimo, Korejancima dajemo po 7.000 evra za svakog zaposlenog u Srbiji. Svaki zaposleni iz Srbije na gradilištima sveta je isto toliko, ako ne i više, značajan za ovu zemlju, jer njegova firma donosi profit iz sveta i ulaže ga u oporavak Srbije.

Više nije ni prikriveno, ni sporno da „branitelji“, koji „zaboravljaju“ na ove „sitnice“, zapravo pokušavaju da odmognu Kariću i „spinovanjem“ priguše značaj njihovog dela van svoje zemlje, zanemarujući činjenicu da ih neko „neće u Srbiji“!.

Postoji i  ona vrsta „branitelja“ koja se razmeću kako su oni „genijalno smislili“ da Karić neće da se vrati u zemlju dok ne nađe jake lobiste i saveznike među političkim ljudima uticajnih zemalja kako bi porušio ograde oko sebe, svog imena i svog rada. Samo politički nemislećim ljudima je nejasno da čovek formata Karića odavno ne „čeka“ njihov „savet“ šta je potrebno da traži A tek koliko smešno zvuči kada se bilo ko pojavi sa tvrdnjom – „Karić je prihvatio „moj savet“ da se upravo tako brani“, a ne da to čine advokatski timovi.

Dakle, to je prva grupe nepoželjnih „branitelja“.

Ona druga je prefirgana, iskusna, verovatno već dobro uvežbana i uporna u tvrdnjama da je Karić već dugo pod „opservacijama“ raznih obaveštajnih službi, prismotrom policije ili „interesantan“ za mnoge kontraobaveštajne službe. Zapravo, oni  pokušavaju da unesu sumnju da se „ipak nešto iza brda valja“. Sijaset takvih tekstova je u poslednje vreme objavljeno na raznim sajtovima. A ko se drzne da to negira, optuživan je da od Karića pravi „političku ikonu“.

Karić je ne jednom skidan do gole kože i niko nije uspeo da mu prikači čak ni da je šfercovao višak lične garderobe, a ne daj bože – naftu, trafiking ljudi, cigareta ili akciznu robu. Niko ne može da upre prstom i kaže – nije platio ni redovni, a ne ekstraporez!

Treća grupa „branitelja“ od kojih se valja kloniti, zapravo su oni koje niko ne može da optuži da su zlonamerni ili da čine svesno „medveđu uslugu“ onom koga bi  „iz duše“ hteli da brane, ali to čine ili trapavo, ili neuko, ili jednostavno guraju sebe u prvi plan, umesto da svako prinese po mali „prilog“ sopstvenog rezultatta u jačanju PSS- BK na terenu, jer bez jakog PSS- BK niko nema  razloga da ljudi u vlasti  ozbiljno i razmatraju „slučaj Karić“!

Bogoljub Karić je nesumljivo političar ozbiljnog formata. Zamislite onog koji misli da je uopšte „vrstan analitičara“, a tvrdi da je Karić ušao u politiku kao amater, a na predsedničkim izborima osvojio treće mesto i 630.000 glasova. Nije Karić – Šećeroski..Za svet izazovno, a za ljude iz medija indikativno zvuči kada neko tvrdi da je Karić osujećen da „utiče na medije“ i pre nego što je imao svoju televiziju?! Neće biti da pisci tih redova ne znaju da je Karić dovoljno iskusan da ni u predsedničkoj kampanji, po istraživanju Ebarta, nije svoju televiziju zloupotrebljavao. Ni u jednoj merljivoj oblasti nije bio prvi već treći, u odnosu na Nikolića i Tadića, na sopstvenoj televiziji. Iza toga se krije nešto opasnije od neobaveštenosti ili neznanja!

Ali, to je Karićev problem. Na njemu je da razmišlja da li se u vidokrugu njegovih saradnika ili savetnika nalaze i oni koji su i po pet puta menjali „stranački dres“ ili savetovali stranke koje su netragom nestale sa političke pozornice. U istu ravan tu mogu da se smeste i oni koji pričaju a ne ostvaruju da je jedan od najefikasnijih načina da se Karić što pre vrati u Srbiju upravo da ojača svoj PSS. Tu greške nema u proceni. Greška je u shvatanju šta je to jak PSS.

PSS je bio treća ili četvrta stranaka u Srbiji kada su u punoj snazi bile i mnoge članice DOS-a koje su izvele Peti oktobar. I kada je narod verovao u njihovu snagu i obećanja. Karić je dobrim delom upravo zbog toga i morao da strada. Danas je ozbiljno političko pitanje koliko je ikom verovati da iskreno prihvata ljude iz PSS na lokalnim izborima, osim kao „skupljače glasova“ koje oni ne bi dobili. Aktivisti PSS- BK su odista čvrsti u svojim uverenjima i odanosti idejama i vizijama svoje stranke, a time i svoga Lidera. Mogu oni i više od pružanja pomoći za prostoriju ili jedno zaposlenje!

Konstruiše se priča da se neko unutar PSS- BK zalaže za Nikolića, a protiv Tadića i Dačića. To je,, zapravo, batina sa dva kraja. A šta će biti ako se sutra, uz blagoslov EU ili i bez njih, svo troje nađu u vlasti?! Čija je dioptrija tada bila pogrešna. Nije li koliko juče izgledalo nemoguće da se SPS nađe u bilo kojoj vlasti koja je rušila Miloševića, zar ne ?!

Na Kariću je da ozbiljno i neposredno, bez „branitelja“, krene u bistrenju zamućenog izvora i ponudi javno vlastima da zajednički iskoriste ono što je danas Srbiji najpotrebnije. Ako BK grupa ima u rukama projekat koji je u konkurenciji preko dvadeset svetskih priznatih i jakih komapnija pobedio na tenderu, ako je Karić okupio kapital najvećih ruskih i drugih komapnija bivšeg Sovjetskog saveza, tako da je danas to prvi u Evropi a četvrti u svetu poduhvat „težak“ preko 10 milijardi dolara, ako Karić nije optužen ni za jedno kriminalno delo, onda najjače adute i najbolju „odbranu“ on ima u sopstvenim rukama.

Posao samog Karića je da se prihvati valorizacije onog što je Srbiji od pomoći i koristi, jer to onda nije „sukob konkurentskih strana u politici“, već javni izazov da bilo ko, koji za deceniju ipo nije uspeo da sroči nijednu validnu optužnicu, odbija šansu da se i Srbija nađe u projektu, koji danas u Minsku gradi skoro milion kvadrata stambeno-poslovno- rekreativnog prostora, u Sočiju objekte budućih zimskih olimpijskih igara, po Turkmeniji i drugim azijskim zemljama škole i druge objekte, a možda sutra u Kijevu nešto slično što je danas ponos i Moskve i BK grupe!

Predsednik Tadić je dosad pokazao mnogo hrabrih i neočekivanih poteza, koji su bili u korist Srbije.Na redu je okupljanja uspešnih Srba iz sveta, zar ne ?!

Politika je i nemoguće pretvoriti u moguće!

Mirko Stamenković, novinar