Bilo je i dosad primedbi na račun ponašanja državnih tzv. nezavisnih agencija u oblasti telekomunikacija i raspodele frekfencija za radio i televizijske programe. I dosad su ove dve agencije radile u ime i za račun stranih investitora, proganjajući ili uništavajući sopstvene kompanije u ovim oblastima. Tako je uništena i BK televizija, koja je dobila spor na najvišim sudskim dinstancama, ali uzalud.

U očekivanju skupštinske debate o regionalnom finansiranju, kao preteči daljeg rastakanja Srbije i unutrašnje podele, na sprskoj političkoj sceni je aktuelani dijalog u trouglu Dinkić- Cvetković – Jovanović. Dinkić javno tvrdi da je vladajuća Demokratska stranka načinila najveću grešku time što je Mirka Cvetkovića imenovala za premijera. Jovanović optužuje Dinkića da predlogom zakona o regionalnom finasiranju dovodi Srbiju do bankrotstva. Predsednik države, istovremeno, priznaje da ne može da ispuni malte ne ništa u ekonomiji, od onog što je na izborima obećao građanima Srbije. I zar je onda čudno što Srbijom odzvanja vapaj – ima li nam spasa?

Naime, u teorijskim razmatranjima je definisan, i opšte prihvaćen, pojam ekološke krize koja se eksplicira u tri pojavna oblika: zagađenje, ugroženost i devastacija. Uočljivo je, dakle, da pojam “zapušteno“ nije zastupljen. Nevolja je u tome što ovakva formulacija proizvodi jasnu percepciju pojma: zapušteno, nedvosmisleno, podrazumeva da “nešto“ nije oštećeno, uništeno, već je u takvom stanju da se može, intervencijom (valjda je to ova akcija) popraviti, dovesti u prvobitno stanje.

Pravo na život bez diskriminacije, kao i pravo na život bez nasilja ubrajaju se u osnovna ljudska prava. Međutim, diskriminacija na temelju polne pripadnosti, porekla i izražavanja, pogađa nas svakodnevno na radnom mestu, u školi, u porodici, kod prijatelja, u prodavnici, na ulici. Zbog toga deo građana često živi u strahu i izolaciji. Strah od neprihvatanja okoline, strah od gubitka posla, kao i strah od fizičkog nasilja, često su opravdani i prate nas u svakodnevnom životu. Najdrastičniji oblik kršenja osnovnih ljudskih prava manifestuje se fizičkim nasiljem koje se manje više svakodnevno dešava, kako na ulici i na javnom mestu, tako i kod kuće. Većina osoba koje dožive diskriminaciju i nasilje ne podnose prijave protiv počinitelja iz straha od otkrivanja njihovog identiteta, mogućnosti revanšizma i nepoverenja u zakonsku zaštitu njihovih ljudskih prava kroz državne institucije.

U Srbiji odavno nije nikakav problem osnovati nevladinu organizaicju. Imamo ih toliko da nam Evropska unija nikada neće postaviti uslov za dobijanje statusa kandidata, zbog „okrutnih zakona“ po kojima se osnivaju takve organizacije. Lako ih je osnovati. Ali, nije lako dobiti svoje parčence u javnosti. Osim, ako se stotine postojećih nevladinih organizacija ne opredele da svoje političke i društvene stavove ne izražavaju na trgovima ili po pijacama!. Očigledno je da su oni koji se stalno pojavljuju u medijima kao „savest“ građana, po ukusu prozapadnih krugova, jer samo nekoliko ljudi i nekoliko NVO imaju nesmetan prolaz do javnosti. A i dalje važi pravilo – ono što mediji nisu objavili nije se ni dogodilo!

Baviti se pitanjem dece u sportu znači usmeravati decu i omladinu prema sportu sa modelima njihove rane identifikacije talenata i njihovo uključivanje u nacionalne programe vrhunskog sportskog postignuća. Novak Đoković je primer roditeljima kako decu treba usmeravati od najranijeg detinjstva jer najviše zasluga za njegov sadašnji uspeh ima njegova porodica. Na žalost država se seti sporta i sportista tek kada naprave vrhunske rezultate. Pokret SNAGA SRBIJE BK se zalaže za masovno uključivanje dece i omladine u sport inedtifikovanjem talenata, kojima trba pružiti svaku pomoć za njihovo dalje napredovanje.

Ekonomska kriza je zakucala na sva vrata pa i naša, a posebno u poljoprivredi, koja inače već decenijama nosi teret raznih kriza. U mnogim zemljama sveta na poljoprivredu, odnosno na obezbeđenje hrane za stanovništvo se daje mnogo, ali tako razvijena poljoprivreda mnogo i vraća. Naša zemlja konačno treba da svu svoju snagu usmeri na razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva (govedarstva koje onda pokreću druge grane kao ratarstvo npr.) i time da se obezbedi dovoljno hrane za domaće stanovništvo, kao i za izvoz. To se ne može postići bez većih ulaganja, ali samo veće ulaganje može doprineti razvoju ukupne nacionalne ekonomije. Sadašanja neprihvatljivo niska izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu i nauku, ne obezbeđuju čak ni održivi razvoj. Pokret SNAGA SRBIJE -BK prepoznaje značaj razvoja poljoprivrede kao stožera jačanja ukupne nacionalne ekonomije i time sveukupnog boljitka, i da ćemo zajedno sa drugima ljudima dobre volje koji razmeju ovu potrebu, uraditi vrlo brzo ono što drugi godinama obećavaju ali nikako da reše: Bolji život odmah, ne prekosutra!

Zakon o sportu konačno je izglasan. Najviše prašine podiglo se oko tačaka zakona koje regulišu privatizaciju sportskih klubova i utvrđivanje vlasništva nad sportskim objekatima, pre svega stadiona Crvene zvezde i Partizana, za koje klubovi insistiraju da su njihovo vlašništvo, a predlog zakona insistira da privatizaciji prethodi evidencija – koja će utvrditi šta je čije. Po predlogu zakona, privatizacija uopšte nije obavezna.

Zakon o sportu koji je ministarka Snežana Samardžić Marković predstavila javnosti je ništa drugo nego nacionalizacija srpskog sporta, ako se usvoji zakon o sportu, a hoće, jer predlagač ima većinu, biće to veliki korak unazad za srpski sport. Prvo napraviće se jaz između olimpiskih i neolimpiskih sportova gde će oni prvi biti privilegovani u pogledu nacionalnih priznanja i primanja.