Godišnjica Vlade je bez velikih ovacija. Izračunali su da bi pcena bila mršava trojka. Da je stvarno tako i – nije loše u uslovima svetske ekonomcke krize, koju mi stalno guramo „pod tepih“?!

Srbiji su neminovno potrebni :

• novi ljudi koji su se dokazali u ekonomskim poslovima. Pogotovo u biznisu. Svi tvrde da je zapošljavanje ono što nam je rak rana. Odista je malo među stručnjacima, pogotovo među političarima, a pogotovo među kreatorima onih što danas u Srbija rade, koji su spremni da se tome posvete.

• vispreni vizionari koji znaju da okupe investitore. Koji odista vidi i ono što se danas čini nemogućim,. U kriznim vremenima mogu da se ostvare i najveći profiti ako se novac ulaže u mudre stvari i one koje imaju budućnost.

• i najazad, Srbiji je potrebna savremena tehnologija, koja neće da se svodi na sklapanje, već inovacije u onom kuda svet tek tabana staze novih dostignuća. Imamo pamet, imamo mlade i talentovane stručnjake, ali nemamo ili hrabrosti ili ljude „suludih ideja“, koje sutra zadivljuju svet!

Karići,prognani iz Srbije, bez istinske i validne optužnice, danas zapošljavaju i stvaraju profit stranim kompanijama, od kojih je najimpozantnije gradilište u Minsku – skoro milion kvadrata poslovnog, stambenog i rekreativnog prostora.

U Srbiji Mlađan Dinkić, ma šta ko mislio o njemu i makoliko promašaja vukao kao rep za sobom, danas je jedna od retkih koji se uvek, iz svake za njega bezazlene situcije, dočeka na noge. I jedan od retkih koji izvuče nešto iz rukava i svoju Asocijaciju regionalnih stranaka približava onim strankama koji bi da Srbiju, poput Amerike ili Britanije, silom podelili na dva malte ne ista politička tabora?!
Otuda kada kažem da je prava dobitna kombinacija da se Karić što brže vrati u zemlju i kada bi ikako mogao da nađe zajednički politički jezik sa Mlađanom Dinkićem, onda ozbiljno, i u sopstvenim, a ne u tuđim očima, rizikujem da me proglase – neuračunljivim. I to s pravom.

Dinkić je inspirator svix optužbi protiv Bogoljuba Karića. On je osmislio sve akcije koje su Srbiju, a time i Karića kao utemeljivača povratka Srbije na put kapitalizma, doveli malte ne do prosijačkog štapa. Dinkić je bio kreator, ali i izvršitelje Zakona o ekstraprofita, koji se okončao kao Zakon o Bogoljubu Kariću. Jedino je Karić ostao dosledan i uspravan i nije otišao nigde na poklonjenje. Prema trenutnim računicama, Kariću je naneta šteta od 3,5 milijarde evra. Bez kamata, naravno.

Otkud onda, baš meni, koji sam napisao onoliko protivoptužbi protiv Dinkića, koliko je on izrekao neistina i izmišljenih krivica proiv Karića, da sada i makar pomislim da bi se Karić i Dinkić mogli da nađu pod istim političkim kišobranom?
U mojiim razmišljanjima to je dobitna kombinacija, ma koliko ona izgledala nemoguće. A zar se u politici ne događaju i nemoguće stvari?
Siguran sam samo u jedno – obojica imaju poseban osećaj za pragmatizam i spremnost da „zaborave prošlost“ ako su sigurni da budućnost donosi korist. Kada je reč o Kariću, onda uvek u to se mora ukalkulisati i Srbija. Dakle, ne tvrdim da bi se to odista moglo da dogodi, ali sam siguran da su danas objektivno njihovi politički ciljevi bliži nego pre pet ili više godina, s tom razlikom što je isnpirator, kretaor i vizionar upravo Bogoljub Karić.

Evo i primera:

1. Dinkić je bio „mrtvozornik“ srpskog bankarskog sistema, ali danas je svestan da Srbija ne može dalje ako nema svoju domaću razvojnu banku. To je od uvek tvdio Karić.
2. Dinkić je bio nemilosrdan, ali verovatno i veoma mudar što se sebe tiče, u uništavanju domaće ekonomije. Neko je od toga imao ogromnu korist – među sadašnjim domaćim „imperijalnim vladocima kapitala u zemlji“, ali i stranih centara moći
3. Bogoljub Karić je prvi izišao sa tezom da nema državnog suvereniteta, nacionalnog integriteta i srećne i bogate Srbije, ako se ne uloži u mala i srednja preduzeća, ako se ne približi vlast narodu kroz male i efikasne opštine i regione koji će biti inspirisani da stvaraju i sopstvena sredstva radi razvoja.
4. Bogoljub Karić je pravovremeno ukazivao da se problemi ekonomije ne rešavaju siromaštvom, već zapošljavanjem ljudi, a pogotovo kada to ljudi čine ulažući sopstveni kapital, znanje i umeće. Dinkić danas, od najvećeg poslušnika MMF, prerasta u čoveka koji se protivi smanjenju zarada i ograničenju uslova da raste potrošnja, Dakle, politički su bliži u ekonomskoj sferi, u uređenju države, nego mnoge stranke u bilo kojoj koaliciji. Zlodela prošlosti su breme koje je teško zaboraviti. Zato se svi i kunemo u nemogućnost susreta, zaboravljajući primere da su DS i SPS nekad bili nepomirljivi neprijatelji. Život obično drugačije ispisuje svoje puteve.

Dinkić je u međuvremenu izrastao u visprenog srpskog političara u ovom trenutku. Ono što ne shvataju neki, Dinkić odlično zna. Ešalon DS sa predsednikom Tadićem ne samo da je čvrsto na poziciji broj 1, već je i toliko ispunjen da Tadić jedva čeka da mu i oni najbliži iz drugih stranaka ostave prazan prostor da jača svoju poziciju neposredno, umesto zajedno sa njima. Dinkić je toga svestan. I bez obzira što ima sigurno mesto unutar kaolicije sa DS, on gradi i svoju sve brojniju i privlačniju Uniju regionalnih stranaka. Pametan političar neće da bude „najamni radnik“ kod drugog, već da očuva koaliciju, ali kao partner koji može i sam da pređe cenzus!
Iako ne verujem da Dinkić uopšte u ovom trenutku pomišlja i da se susretne sa Bogoljubom Karićem, ma da bi bili izvrstan tandem, očigledno da je srpska politička scena mnogo komplikovanija od nečijih razmišljanja o „mekšim“ ili „tvrđim“ koalicijama. Jer, reč je o budćnosti zemlje. A dobrim delom budućnost Srbije zavisi od broja ljudi poput čoveka izvrsnog instikta za biznis i pozitivnih vizija za budućnost Srbije u ekonomskom razvoju poput Bogoljuba Karića i njemu sličnih. Rekoh uz sav rizik da me nabeđeni „politički analitičari“, koji se u siromaštvu istinskog znanja bave onim što im je najbliže, jer su sami prolazili put i poltronstva i ubaćenih „insajdera“ I uporno pokušavaju da što više udalje PSS-BK od drugih mogućnosti..

Politika jeste realnost mogućeg, ali i iznenađenja na izgled nemogućeg!

Mirko Stamenković