Teško je naći još jedan primer u svetu da se državna birokratija poigrava sa „imovinskom kartom“ baš predsednika države i premijera Vlade! Svuda bi takva bruka bila javno kažnjena , radi očuvanja poverenja u državu, u ljude koji su sada na njenom čelu, ali i u sve što takva institucija kasnije objavi – narod ima poverenje. Ovako – narod se zabavlja na tropskim vrućinama koje ga ovih dana pritiskaju.

Izgleda da nismo u stanju da sačinimu vernu socijalnu kartu, jer pored onih koji su na tržištu rada, gde je registrovano preko 700.000, mnogo je i onih koji su u „sivoj zoni“. Ako petina privatizovanih preduzeća je u sporu sa „novim gazdama“ i radnici štrajkuju jer ne primaju plate – broj se uvećava. Tu je i skoro četvrt miliona ljudi koji su fomralno zaposleni, ali bez plata i mogućnosti čak da overe zdravstvene legitimacije. Milion je mala brojka za sve ove koji ne rade, nešto rade, ali nemaju egzistenciju!

Skoro da nema razlike u podatku da je oko 150.000 bukvalno gladne dece,a da preko 300.000 živi ispod minimuma egzistencije. „Narodne kuhinje“ se pune, ali ih i ukidaju.

Penzioneri su posebno ugrožena kategorija. I tu se sa podacima postupa kao da se izvlači „bingo“. Zavisi kako kome zatreba, ali nikako da se ustanovi tačan broj onih koji su ispod minimuma egzistencije i koji se svakog jutra utrkuju sa gradskom čistoćom ko će pre do kontejnera za smeće, a koliko je onih koji mogu da prežive samo ako ih pomažu nezaposlena odrasla deca?!

I u tom vrtlogu smešnih i zabavnih stvari kada je reč o „imovinskim“ ali i „socijalnim kartama“, jednom čoveku koji je postigao bogatstvo radeći isključivo u svetu, palo je napamet, gledajući prijavljene plate i ukupnu imovinu sa kojom raspolažu najviši državni funkcioneri, da izračuna sledeće – koliko koji ministar vredi kada se pokavi na TV.

Taj čovek, koji se u to nepobitno razume, kaže: odelo je najčešće marke „brioni“, a to je izmedju tri i pet hiljade evra. I retko ko se pojavljuje samo u dva ili tri odela. Kravate su sve skuplje. Nekad su nosili od po 100 evra, a sada ima neki koji nosie i kravate od 700 funti pa naviše. Cipele, neka su „siromašnih hiljadu evra“ i košulja od „nekih tričavih dvesta ili trista evra“, pa vi sada izračunajte samoi kolikio „vredi jedna ministar“. Ali zaboravite na pitanje – otkud mu par za sve to. Po „imovinskim kartama“ oni su puki siromasi.,

Jer, ako to pitate, onda je , s obzirom da počinje sezona, mnogo aktuelnije – koliko košta letovanje pojedinih misnitara ili političkih lidera koji u eksluzivna strana „džet- seto“ letovališta vode i ogromno obezbedjenje. Nikad nije rečeno o – čijem trošku.

Ono što više nije smešno, zapravo je predlog tog našeg poznanika koji ozbiljno razmišlja da nagovori neki stranku da u centru Beograda organizuje akciju prikupljanja dobrovoljnih priloga da se ministri pošteno odmore u naviknutom ambijentu i luksuzu, a da ih najesen niko ne pita kako se oblače i kako letuju pod tim uslovima, sa platama koje su čak nekoliko puta niže od njihovih stranačkih kolega i činovnika u upravnim odborima.

Dakle, ako imamo „nepristojno bogate“, onda imamo i „bezobrazno siromašne“ u samom vrhu državne vlasti.

St. Dušanović