Nesporno je da je Bogoljub Karić ovih dana dobio najveće priznanje, jer su lideri „Demokrata“ i „URS-a“, bez i malo griže savesti, njegove ideje pokušali da lansiraju kao temeljne odrednice svojih izbornih programa.

Na ideji približavanja vlasti narodu, na insistiranju da institucije služe narodu, a ne obratno, kao i da je politika samo sluga ekonomiji, pa samim tim i da se demokratija istinski može da implemetira kroz ravnomerni regionalni razvoj, Mlađan Dinkić je čak stvorio novu stranku, utapajući i svoj G 17 plus.

Omiljeni oblik izborne trke za svaki glas kod Borisa Tadića je ovih dana postala poseta malim preduzetnicima i geslo – svaki porodični biznis rasterećuje državu, a svaka mala firma koja ne radi je opterećenje za državu.

Činio je sve to Bogoljub Karić još 2004. godine, kada je u predsedničkoj kampanji bio treći sa 630.000 glasova. On je danas politički prognanik i iskreno rečeno, zašto ga neko ne bi danas bestidno krao, jer je Bogoljub Karać već sedma godina u političkom izgnanstvu. Jedini u „vreme demokratske Srbije“, i jedini opolitički lider u Evropi u 21. veku?!

Dakle, zašto ne bi „krckali“ ideje kreatora takvog sudbinskog razvoja Srbije, a pogotovo jedino realnog izvlačenja zemlje iz baruštine neuspeha i davljenja u sopstvenom mulju nezaposlenosti i totalne deindustrijalizacije Srbije, ako onog ko je to smislio proteraš iz zemlje? Tada valjda nije greh prisvajati njegove ideje, pogotovo ako si mu protivpravno oduzeo temeljno građansko pravo da bira i bude biran, bez obzira što nema nijedne prvosudne presude, koja je štitila čak i za „haške optuženike“ , kada su bili i nosioci liste. Učinjeno je to, naravno, po onoj – tako je rekao glavni muftija srpskog politički fedudalno ustrojenog društva i – basta, što bi rekli vlasnici iz zemlje „fijata“.

Ali, Bogoljubove ideje žive. I one su inkorporirane u programske ciljeve koalicije koju predvodi Toma Nikolić sa svojim „naprednjacima“, koju zasad čini Bogoljubov Pokret SNAGA SRBIJE-BK, Ilićeva Nova Srbija i Vulinov Pokret socijalista! I logično je da će oni reagovati. Pogotovo što Tadić poručuje, kao lider stranke ili šef države,svejedno, da niko, ko neprincipijepno napada njegovu stranku, neće moći da računa na koalicionu vladu. Valjda je teži moralni prekršaj kada tuđe ideje prisvajaš kao svoje. Zaboravljajući, pri tome, na ono – Ovde je Rodos, ovde skoči! Jer, Tadić je tonom predsednika Srbije, a ne stranke, članovima svoje stranke sa govornice poslednje konvencije jednostavno naredio:“ Oni neće preuzeti vlast, jer bi to bilo katastrofalno za građane, državu, region, evrospku budućnost i ZATO VI MORATE DA POBEDITE NA IZBORIMA“.

Pazite, nije ni trebalo bi, ni možete, već – MORATE!

To kaže šef države. To je imperativ vlasti. To je pretnja i svima drugima koji ponude bolje programe od onih koji danas prisvajaju tuđe ideje, a nisu ih za ovih sedam godina uspeli da ožive i primene?!

Mirko Stamenković (lični stav)