Ima li išta prirodnije nego da svaka nacija i država zna bar onih nekoliko nacionalnih ciljeva koji ih obeležavaju i čuvaju kao naciju i državu? Zna li Srbija te svoje ciljeve? Ne. Srbija, za razliku od bilo koje evropske ili svetske moderne države, ima političare kojima su lični ciljevi – daleko ispred nacionalnih!

Lepo zvuče reči predsednik države: „politika na Kosovu ne može da bude kamen o našem vratu, ali taj problem ne možemo rešiti amputiranjem dela tela“. U narodu je međutim, bilo duboko bilo usađeno verovanje da sa hapšenjem poslednjih osumnjičenih za ratne zločine, Srbija ima otvoren put ka Evropskoj uniji. Šef dražave to demantuje: “Iluzija je da bi Srbija, ako bi se odrekla svojih interesa na Kosovu i Metohiji, dramatično ubrzala proces približavanja EU, a to dokazuje i primer okončanja saradnje sa Haškim tribunalom“.

I tu je granica razgraničenja između onih koji su u poslednjih deset godina nudili – realnost i stvarni nacionalni interes od onih koji su prikrivali, a sada otvoreno govore ono što su im još tada naložili njihovi mentori.

Nije nepoznato da je Bogoljub Karić davne 2004. godine govorio da je i za Evropu i za Srbiju jedino pravo rešenje da EU istovremeno i prekoredno primi u svoju zajednicu sve zemlje zapadnog Balkana. To bi stišalo nabujali nacionalizam. Smirilo bi ambicije i spolja i iznutra da neko može da prekraja granice. To je na kraju i sam Solana prihvatio.

I pre nego što je ušao u politiku, Karić je sa grupom biznismena obišao čelne ljude u Tirani, Ljubljani, Sarajevu, Zagrebu i Skoplju nudeći ideju o ekonomskoj sradnji u regionu kao istinskom koraku prevazilaženja bolnih godina raspada Jugoslavije. Uspeo je, takođe, pre formiranja PSS-BK da okupi na Šari, a zatim i u Beogradu, po stotinak poslovnih ljudi – Albanaca sa Kosmeta i Srba iz centralnog dela zemlje – oko ideje o zajedničkim ekonomskim interesima.

Karić je bio inicijator i stvaranja Fonda za pomoć srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji. U njemu i sada ima preko sto miliona dinara nepotrošenih para. Naravno, tu su i velike akcije Fondacije BK u agregatima, hrani i odeći.

U mnogo čemu su i onda, a pogotovo sada od Karića krali do istovetnosti i rečenica, a ne samo ideja. Ali ne i kada je reč o Kosovu. Jednostavno zato što su oni, koji su imali instrumente rešavanja u rukama, bili u obavezi prema svojim mentorima. Kasno su shvatali istinu, koju današnji šef države tumači na sledeći način: „Zemlja koje se lako odriče svojih legitimnih interesa tog trenutka biva prepoznata od velikih sila kao zemlja kojoj se novi uslovi postavljaju od šale i gube kredibilitet u politici“

Verujem da će to biti ona crvena linija o kojoj će birači sutra na izborima da odlučuju. Neko mora da dobije ne po prstima, već po definitivnom gubitku svakog političkog i nacionalnog kredibiliteta ako i dalje bude prepoznavao svoj lični a ne nacionalni interes Srbije . I to Srbije kakva je bila u okviru SFRJ.

M. STAMENKOVIĆ