Sudeći po reakcijama unutar sadašnje vladajuće kolaicije – izbori nisu tako daleko kao što zvaničnici izjavljuju. „Izborna groznica“ upravo potresa one koji dosad nisu hajali na zahteve ili upozorenja opozicije da je Srbija u krizi iz koje može da iziđe samo ako građanima omoguće da izaberu nove lidere. One, koji će znati kako da je spasu bukvalne gladi!

Vlast, a ne opozicija prebrojava moguće kolone koje će se pojaviti na sledećim izborima. I, što je najindikativnije, obično se govori o tri kolone koje se odnose samo na stranke koje su u sadašnjem „braku na vlasti“ . Čak ni sumnjiva istraživanja trenutnog raspoloženja birača, ma koliko da su kontrolisana, ne izazivaju miran san unutar vladajuće kolaicije.

A i kako bi? Taško je naći ijedan parametar koji može da zamagli istinu o sadašnjem stanju u ekonomiji, borbi sa organizovanim kriminalom, korupcijom, nezaposlenošću i rejtingom Srbije, koji nikada nije bio gori.

Vlast, a ne opozicija nije načisto da li joj je bolje da se istovremeno ide na lokalne i opšte izbore ili ne ?!

Više nego bilo koja druga tvrdnja, upravo ovo pokazuje da su izbori na pomolu. I da je sve realnije očekivati da će se već s jeseni ozbiljno razgovarati i o preveremenom datumu izbora. Vlast se osipa unutar sosptvenih redova. Čak i zbog izbušenih guma na automobilu jednog poslanika!

Razmišljajući logično, teško je naći istinske razloge za stvaranje tri kolone unutar vlasti, o koliko se obično govori. Na kom će to programu Demokratska stranka da gradi svoju izbornu strategiju ako nije u stanju da biračima ponudi bilo koji spektakularni uspeh Vlade koja je Srbiju dovela do ivice ponora ? Na kom će programu Socijalistička partija Srbije da okupi sadašnje svoje koalicione partnere, sa kojima je ušla u Vladu, jer ne može da izbegne deljenje sudbine sa ostalima iz vlasti. Ili, zar je odista neko toliko uveren u zabludelost i apatiju birača, ako veruje da će „trikom o regionalizaciji“ sa šupljim budžetom i krajnje siromašnim regionima kao posledicom vladavine baš lidera URS-a, zvali se oni – Dinkić, Stevanović ili Ničić – i ovog puta vezanih očuju prevesti preko brvna obmane. Narod je na ivici beznađa i teško da je moguće još jednom ga prevariti.

Realna nada je Srpska napredna stranka. „Naprednjaci“ su jedini koji mogu, posle decenije lutanja u potrazi za pravim ljudima, da ponude i lidere, i biznismene, i istinske stručnjake, ali i realan ekonomski i socijalni program, koji će Srbiju izvući iz beznađa.

Sama Srpska napredna stranka ima visok rejting. To je pojedinačno najjača stranka, ma koliko vlast kontrolisala i agencije koje obavljaju istraživanja, i medije koji su sve osim neutralna savest građana.
Uz ono što čine u samoj Skupštini, ali i van nje, „naprednjaci“danas imaju dobar oslonac u Pokretu SNAGA SRBIJE-BK, čiji je lider, iako je već preko dve hiljade dana politički izgnan i svoje zemlje, kadar da ponudi ne smao program, već i konkretne poslove i zaposlenost Srbije. Naravno i da dovede strane partnere kojima se neće „plaćati“ po 10.000 evra za svakog novozaposlenog?! Snaga Nove Srbije nije opala u odnosu na prošle izbore. Tu je i Pokret socijalista sa zdravim socijalnim programima, ali i mnoštvo onih koji su, pogotovo na lokalnim izborima, izlazili kao „grupe građana“.

Dakle, ipak se sve svodi na tri kolone – na „kolonu neuspešne vlasti“, sa desetak sadašnjih koalicionih partnera, koji ne mogu da pobegnu od odgovornosti da su Srbiju učinili slabijom nego što je bila pre prošlih izbora. Tu su Nikolićevi i Vučićevi „naprednjaci“ sa Karićevim Pokretom SNAGA SRBIJE-BK, Ilićevom Novom Srbijom i Vulinovim socijalistima.

Treća ozbiljna kolona je Srpska radikalna stranka.
Uz nepoznanice kao što su izlaznost i rapoloženje birača u trenutku kada nekog zaokružuju, nije do kraja definisano ni gde će se naći Liberalno demokratska partija, kao i da li će Ujedinjeni regioni Srbije u poslednjem trenutku uskočiti u nečiji voz, jer prema sadašnjim istraživanjima nemaju šansu da sami pređu cenzus.

M. STAMENKOVIĆ